Moja Lađa

sajt u test verziji!

Mon10072024

Last update05:30:53 PM

Riba u Dunavu na meti mafije

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

Jesetra je riba koja više od 200 miliona godina pliva u vodama Dunava, a u poslednje vreme ta vrsta je ugrožena jer su ljudi počeli da je uništavaju zbog novca.

Ta riba je cenjena i lovljena prvenstveno zbog ukusnih jajašaca ženki, kavijara. Meso je veoma ukusno, a kavijar se prodaje po ogromnim cenama, što je i privuklo mafiju iz Rumunije i Bugarske.

Uprkos zabrani lova na jesetre na Dunavu i ostalim rekama, sve je više ilegalnih ribolovaca. Rumunski lovočuvari Miku Aksentijev i Miku Simojonov satima patroliraju rumunskom deltom Dunava.

Zajedno sa nekoliko kolega kontrolišu područje od oko 5.000 kvadratnih kilometara, a meta su im lovokradice na jesetre.

“Krivolovci vrlo dobro poznaju ovaj kraj. Svesni su da ih lovimo i zato nam je veoma teško da ih uhvatimo” pričaju čuvari.

Jesetra može da raste sedam godina, a njen kavijar i meso veoma su tražen i skup delikates. Krivolovci u delti su zbog toga beskrupulozni u svojim pohodima.

Lovočuvar Miku Aksentijev je to osetio i na sopstvenoj koži.

- Imam veliku ranu na glavi, a i ruke su mi pune ožiljaka. Kada sam hteo da ih uhapsim, napali su me kukama. Zbog povreda sam bio 40 dana u bolnici - rekao je Aksentijev.

Kada ih uhvate, krivolovcima preti novčana kazna, a često i zatvor. Nažalost, ribokradice je teško uhvatiti.

Mnogi ribari iz delte Dunava žive na ivici egzistencije i neki od njih love sve što donosi novac. To je zajednica u kojoj se svi drže zajedno i malo toga dopire napolje. Ipak, ima i onih koji su progovorili nešto o ilegalnom ribolovu.

- U Dunavu postoje duboke jame u kojima borave velike jesetre. Ribari koriste posebne metode sa strujnim kablovima koje spuštaju u jame i ubijaju ribe jakom strujom. Policija se pravi da ne vidi, ali to izgleda kao veliki vatromet ili ogroman lajt-šou u diskoteci - kaže jedan od ilegalnih ribolovaca koji je želio da ostane anoniman.

Kradljivci takođe hvataju jesetru na prilično brutalan način uz pomoć takozvanog karmaka. To je dugački kanap na kojem se nalaze deset centimetara duge bodlje na pravilnim intervalima. Kanap se uz pomoć tegova postavlja na dno reke. Kada riba naiđe na kanap, zaglavi se među bodlje i tako umire. Karmaci se prave ručno i koštaju oko 500 evra.

Tako se deltom Dunava širi prava mafija koja hvata jesetru, poznatu kao "živi fosil Dunava", i prodaju je restoranima i ribarnicama.

U lokalnim restoranima za kilogram kavijara od divlje jesetre dobija se 1.000 evra, dok se u zapadnim gurmanskim restoranima može dobiti čak 6.000 evra za kilogram.

Ribarstvo je oduvek bio važan deo života ljudi koji žive u bugarskom gradu Tutrakanu, a naročito se tokom teških vremena ova tradicija smatrala strategijom za preživljavanje.

Danas više od 20 odsto njenih stanovnika, od ukupno 9.000, nije zaposleno. Postoji oko 200 registrovanih ribara, ali gotovo svi idu na pecanje da bi podržali kućni budžet. Na njihovom jelovniku se uglavnom nalaze šaran, jesetra i kavijar. U posljednje dve godine investirano je više od tri miliona evra da bi se razvio turistički sektor ove regije.

- Ove strukturalne promene doneće rezultate tek narednih godina - kaže Juzkan Osman, zvaničnik Tutrakana. Zbog toga su se mnogi počeli baviti ilegalnim ribolovom u komercijalne svrhe.

- Naravno da su svi u tom biznisu, čak i policajci, koji imaju sopstvene bande krivolovaca. U delti se svi drže zajedno i niko ne vidi šta radiš - dodaje anonimni krivolovac.

Krivolovci koriste kombinaciju jakih i mekanih mreža u koje se hvataju odrasli, ali i mlađi primerci jesetre.

Ribnjaci

Zabrana lova na jesetre postoji deset godina, ali niko ne zna da li se njihova populacija uopšte oporavlja. Tako se jesetre nemilice istrebljuju, a šansa za njihov opstanak je slaba. Mlade ribe iz uzgoja se takođe puštaju u Dunav. Sumnja se da ribnjaci sarađuju sa krivolovcima i za njih deklarišu ribe kao da su iz uzgoja. Takve ribe se mogu normalno prodavati na tržištu, a zapravo su u pitanju divlje jesetre.

Izvor: www.b92.net