Moja Lađa

Dunavski betmobil

Ideja - Stevan Burik, srpski inženjer koji već dugo živi i radi u Francuskoj, svojim projektom vozila pete dimenzije, odnosno hoverkrafta, namerava u bliskoj budućnosti da promeni plovidbu dunavskim tokom.

Inženjer Stevan Burik, kojeg je sudbina odvela u Francusku, s velikom idejom se vraća u Srbiju. On planira da u našu zemlju, ali i na ceo tok reke Dunav uvede takozvani „vodeni taksi", koristeći hoverkrafte - vozila koja praktično lebde iznad vode.

O hoverkraftima se u Srbiji zna malo, a najlakše ih je opisati kao aerodinamična plovila s vazdušnim jastucima koja se kreću praktično iznad vodene površine i u stanju su da plove neverovatnim brzinama.

Burik se u Francuskoj sudbinski obreo, jer je kao dečak jedva preživeo veliku dunavsku poplavu 1965. godine, koja mu je surovo potopila roditeljsku kuću nakon čega je i napustio Srbiju.

Hoverkraft kralj reke

Sada se naš inženjer vraća s maketama, projektom i konstrukcijom vozila, koja će, ako je verovati istraživačkom duhu, pobedonosno i nakon svega ploviti istom tom ćudljivom rekom.

- Sama ideja o dunavskom taksiju, hoverkraftu, u kojima bi ljudi praktično lebdeli iznad Dunava oslanja se na moj dečački san da pođem stopama izvesnog Mihanovića, čiji su roditelji pre Prvog svetskog rata otišli u Argentinu. Mihanović je kao dečak, sedeći na obali reke La Plate gledao lokalno stanovništvo kako se muči prelazeći reku, pa mu je pala na pamet ideja da prevozi ljude čamcem u redovnom transportu. Nekoliko godina kasnije, taj je dečak postao jedan od najbogatijih brodovlasnika Latinske Amerike, a jedan naš list napisao je reportažu pod naslovom: „Mihanović, kralj reke La Plate"- objašnjava Burik za Press.

Za njegov poduhvat, osim ogromnog i raznovrsnog tehničkog znanja koje je sticao radeći kao inženjer u francuskim firmama, potrebno je i mnogo novca koji je trenutno i jedini problem za završnu realizaciju projekta.

Peta dimenzija prevoza

Odvajkada su naši stari brodove nazivali prevoznim sredstvom prve dimenzije. Vozovi i automobili su potom bili vozila druge i treće, da bi pojavom aviona kao vozila četvrte dimenzije bila stavljena tačka na ovu sistematizaciju. Burik, koji je u Francuskoj i širom sveta ostavio traga kao stručnjak u domenu industrijske elektronike ne samo što ima tačan konstruktorski projekat za vozila pete dimenzije već i ozbiljan turistički plan da poveže Srbiju i ostatak Evrope, i to putem Dunava.

- Dunav je moja ljubav. Razvoj rečnog turizma nudi ogromne potencijale. Iako sam prošao dobar deo sveta, vezan sam za naš Dunav. Hoverkraft je ekološko vozilo, a pogled s Dunava je svuda predivan, nema crvenih signala, nije ni toplo ni hladno u vozilu s kabinom ukoliko se kreće brzinom od 60 do 150 kilometara na sat. Najvažnije je reći da ovo vozilo ne predstavlja opasnost po kupače jer nema potisnu elisu potopljenu u vodi - objašnjava Burik, koji je do detalja razvio izgled budućih dunavskih taksija:

- Jedno vreme boravio sam na Gibraltaru gde je jedan takav pokušaj s hoverkraftom propao samo zbog lokalne birokratije. Shvativši da prenos samog vozila u naše oblasti nije isplativ, rešio sam da ga konstruišem. Vozila su projektovana po kriterijumima sigurnosti i udobnosti. Oprema kabine sastoji se od 5-6 sedišta koja su udobna za produženu vožnju sa ugrađenim LCD ekranima, što dodatno doprinosi udobnosti dužeg putovanja. Napominjem da na Dunavu nema nikakvih većih prepreka, tipa zastoja saobraćaja, semafora, a to je prednost da se njime prođe dobar deo Evrope.

Ovo vozilo hit u Americi

Prvi zabeležen dizajn vozila koje može biti nazvano hoverkraftom napravio je 1716. godine Emanuel Svedenborg, švedski filozof, teolog i projektant. Prvi pravi putnički hoverkraft je Vickers VA-3, koji je u leto 1961. godine redovno prevozio putnike duž Severne obale kitova od Velesija do Rila. Danas dva moderna AP1-88 hoverkrafta sa 98 sedišta voze ovu rutu, a više od 20 miliona putnika koristilo je tu uslugu još 2004. godine.

Izvor: www.pressonline.rs

• < Prev