Moja Lađa

Gubici privrede i EPS-a zbog suše više desetina miliona evra

Višemesečna suša će domaćim preduzećima naneti štetu koja će se meriti milijardama dinara, odnosno desetinama miliona evra. Zbog niskog vodostaja Dunava i drugih reka proizvodnja je više od mesec i po smanjena u “Petrohemiji”, “Azotari”, Industriji hemijskih proizvoda “Prahovo”, ali i u hidroelektranama Elektroprivrede Srbije. Kiša koja je juče padala neće puno popraviti situaciju.

 U Republičkom hidrometeorološkom zavodu kažu da već nekoliko meseci traje period sa malo padavina, kojem je prethodio letnji period sa visokim teperaturama, a izostalo je i popravljanje hidrološke situacije koje obično dođe krajem oktobra, kada naiđu kiše.

- Sadašnji vodostaji isti su kao 2003. godine, ali mnogo duže traju, još od jula. Vodostaj na Dunavu je, u odnosu na prošlu godinu, niži od 1,5 do dva metra, na Tisi 1,5-1,7 metara, na Savi četiri metra i na Velikoj Moravi pola metra - navodi za “Blic” Dejan Vladiković, koordinator hidrometeorološkog sistema rane najave i upozorenja u RHMZ.

Suša najviše štete pravi Elektroprivredi Srbije, mada u ovoj kompaniji nisu hteli zvanično da saopšte kakve probleme imaju. Hidroelektrane, kako “Blic” saznaje, proizvode upola manje struje nego što je planirano, a potrošnja je zbog hladnog vremena na nivou one koja je karakteristična za decembar.

- Da bi se nadoknadio manjak struje više rade termoelektrane na ugalj i gas, a struja koju one proizvedu je skuplja od one iz hidroelektrana. Ni to nije dovoljno, pa se uvozi 13-14 miliona dnevno, što je tri puta više od plana. Cene su na Balkanu iste kao u Evropi, što se retko dešava, ali energetska situacija je loša svuda.

Troškovi će biti veći nekoliko milijardi dinara - kažu za “Blic” nezvanično u EPS-u.
Nizak vodostaj Dunava zadaje glavobolje i firmama koje se preko njega snabdevaju sirovinama, ali i kojima je on put za izvoz. Najkritičnija je situacija na deonici od rumunske Zimničee do bugarskog Ruščuka, a oko 80 brodova i barži čeka viši vodostaj kod Apatina. Dragan Đorđević, direktor “Krajine”, u čijem sastavu je rečno brodarstvo i “Luka Prahovo”, kaže za “Blic” da je nizak vodostaj od septembra, a potpuni zastoj traje desetak dana.

- Toliko dugo RTB ne dobija ugalj, a IHP “Prahovo” fosfate, međutim imaju zalihe, pa se snalaze. Brodari ne pamte ovakvu situaciju, protok Dunava je ispod 2.500 kubika, a potrebno je 3.000-3.500 - objašnjava on.

“Petrohemiji”, jednoj od najvećih izvoznica, na Dunavu je zarobljeno oko 20.000 tona primarnog benzina, njihove glavne sirovine. Novi konvoj stiže za nekoliko dana do kritične Zimničee, gde je dubina 1,40 metara, a barži treba 2,5 metara. Saša Pavlov, direktor “Petrohemije” koja mesečno izveze robe za 20 miliona evra, ističe za “Blic” da je kritični period između 5. i 7. decembra, kada će nestati zalihe, pa je moguće i da fabrika stane. Proizvodnja je već dva meseca manja za četvrtinu, a štetu još ne mogu da procene.

Proizvodnja NPK đubriva pančevačke “Azotare”, koja je takođe izvoznik, na kraju godine biće upola manja zbog problema u snabdevanju sirovinama. Reč je o robi namenjenoj setvi, koja čini trećinu ukupne proizvodnje. Vlado Krković, komercijalni direktor, ističe za “Blic” da će, osim njih, štetu pretrpeti i poljoprivrednici jer će koristiti manje đubriva, što će se odraziti na prinose. Ako se ispune neke prognoze da se vodostaj poveća tek početkom februara, to će “Azotaru” naterati da nađe neko rešenje za transport, koje će svakako biti skuplje.

U RHMZ kažu da se veće padavine ne očekuju do 1. decembra.

- Ako u decembru bude samo snega, to neće popraviti stanje, potrebna je kiša - dodaje Dejan Vladiković iz RHMZ-a.

Izvor: www.blic.rs

• < Prev
• Next >