Moja Lađa

Ponovo grade reke

Za razliku od vodotokova u Evropskoj uniji, punih pregrada i kanala, čak 30 odsto balkanskih reka je netaknuto.

Čačak – U Francuskoj su trenutno u toku radovi na povratku nekoliko reka u prvobitno stanje. Sličan posao očekuje i Nemačku, jer Evropska unija zahteva od svojih članica da rekama vrate prirodno izdanje, bez ustava i kanala.

Biolog Martin Šnajder iz nemačke fondacije „Evro natur” saopštio je ove podatke juče u Čačku, navodeći da su reke Balkana po netaknutosti jedinstvene na Starom kontinentu.

– Prema hidromorfološkim karakteristikama, 30 odsto balkanskih reka je u prvoj, a sledećih 50 odsto u drugoj i trećoj klasi. U Nemačkoj, sa druge strane, samo 10 odsto je u prvoj, a čak polovina u četvrtoj klasi – kazao je Šnajder tokom radionice „Balkanske reke – plavo srce Evrope” koju su u čačanskom hotelu „Beograd” priredili fondacija „Evro natur” i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sa sedištem u Novom Sadu.

Šnajder je na početku skupa predstavio pojedinosti iz naučne studije o trenutnom stanju reka na Balkanu, koju je uradio zajedno sa geografom iz Beča, Ulrihom Švarcom.

Oni su sa po jednim balkanskim primerom ilustrovali pet klasa netaknutosti. U prvoj, vrhunskoj, jeste albanska reka Vljose koja na toku dugom 200 kilometara ima samo jednu branu i to na sredini. Gradi se deset godina kapitalom jedne nemačke banke, koja je upravo odustala od daljeg finansiranja. U drugoj i trećoj klasi, takođe visoko, jeste naša Velika Morava, u četvrtoj makedonska Crna reka koja je zajažena u tikveškoj kotlini, a u petoj Drina jer je pregrađena na mnogo mesta i pretvorena u veštački vodotok.

Šnajder i Švarc studijom su obuhvatili područje od 449.000 kvadratnih kilometara što je, poređenja radi, prostranije od polovine sliva Dunava. Na balkanskim vodotocima izgrađene su 223 brane veće od jednog megavata i čak 60 od tih ustava na usluzi je elektrana jačim od 50 megavata. Istovremeno, na Balkanu se priprema gradnja čak 441 nove brane u iste svrhe, i Šnajder smatra da su električne kompanije najveća pretnja po morfologiju reka:

– Za svaku veću reku imaju u planu po lanac elektrana, samo je Una izuzetak jer su na njoj planirane tek jedna ili dve. Na reci Dobri, kod Otočca u Hrvatskoj, podignuta je brana uz veliku priču da će razvijati i kupališni turizam, a sad se predsednik opštine hvata za glavu jer temperatura vode u jezeru retko prelazi 11 stepeni. Dalje, Evropska banka sprema 80 miliona evra za gradnju brane Mavrovo u Makedoniji, i to u nacionalnom parku, promovišući to kao unapređenje. Nije unapređenje, već uništenje prirode.

Milan Ružić, potpredsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, podsetio je da je tok Velike Morave u prethodnom veku, raznim ljudskim intervencijama, skraćen za čak 100 kilometara, i da nijedan metar u priobalju najveće srpske reke nije proglašen zaštićenim područjem, iako zaslužuje.

– Tako su, recimo, nestale nebrojene vrbe i topole. A hektar topoljaka za jednu godinu kroz vazduh i hranu donese dobit od 10.000 dolara, za razliku od bukove šume gde je dobit tek 1.500 dolara. Međutim, i ne čudi što je izostalo očuvanje područja oko te reke, jer je Srbija jedina država u Evropi koja je u pet poslednjih godina smanjila procenat teritorije pod zaštitom, i to sa 6,70 na 5,84 odsto – naglasio je Ružić.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >