Moja Lađa

sajt u test verziji!

Fri11222024

Last update05:30:53 PM

Nedovoljna ulaganja u održavanje plovnih puteva

Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...

NOVI SAD - Srbija, poput ostalih država u regionu ne izdvaja dovoljno novca za održavanje plovnih puteva. Tako Dunav, Sava i Tisa ostaju  prirodni resursi koji su samo delimično iskorišćeni. Pri niskim vodostajima, kao što je bilo proteklih meseci gube svi, od države do brodara, mada se prirodne pojave poput niskog vodostaja teško mogu sanirati.

Padavine su bile kritične od ovog proleća, a nizak vodostaj reka, Dunava pre svega rezultat je blage zime i sušnog proleća, mada je situacija mnogo gora u donjem toku Dunava.

Prema rečima generalne direktorke JRB Biljane Čvertkov ceo septembar i pola oktobra nije moglo da se plovi, čak su i prazni brodovi stajali.

Ova kompanija nije znatnije osetila nizak vodostaj u srpskom akvatoriju jer je više od 90 odsto posla usmereno na donji tok  Dunava.

Šef lučke kapetanije u Novom Sadu Boris Oreb kaže da je problem niskog vodostanja od Regensburga do ušća uticao na probleme u vodnom transportu.

"Nije to zastoj plovidbe zato što je voda pala ispod minimuma, na čitavom toku Dunava od Regensburga do ušća postoje niski plovidbeni nivoi gde sve podunavske zemlje garantuju određenu dubinu. Ispod toga se plovi na sopstveni rizik i brodari sami odlučuju da li im je isplativo da smanje gaz ili nije", kaže Oreb.

Na pitanje, može li čovek, odnosno društvo da utiče na prirodne pojave kao što je nizak vodostaj Oreb navodi da se neke stvari mogu uraditi, dok su neke nepredvidive.

"Može da se utiče, ali ne toliko koliko mi mislimo da može, bez obzira na sav trud i tehniku i mehanizaciju koju imamo", zaključuje Boris Oreb.

Pomoćnik direktora "Plovputa" Ljubiša Mihajlović potvrdio je za Radio Novi Sad da Srbija zaista malo ulaže u održavanje i da je budžet Direkcije za vodne puteve taman toliki da omogućuje najneophodnije poslove obeležavanja, signalizacije do hidrografskih merenja i praćenja.

"Ne postoje još uvek državna sredstva alocirana za velike infrastrukturne projekte, koji bi trebalo da se dese a vezana su za regulaciju kritičnih sektora, pre svega na Dunavu", navodi Mihajlović.

Međunarodni konzorcijum radi na studiji i projektima za najkritičnija mesta, zahvaljujući IPA fondovima, potvrdio je Mihajlović dodajući da bi taj projekat trebalo da bude gotov za godinu dana.

Nakon toga bi bila spremna tenderska dokumentacija i sve ostalo što je potrebno da bi se u te radove ušlo.

"Naravno posle toga treba naći i zatvoriti finansijsku konstrukciju i način da se to finansira i praktično bi tek u tom trenutku ti projekti bili gotovi", kaže Mihajlović.

 

Izvor: www.rtv.rs