Moja Lađa

Mornari sa Dunava

Uniforma mornaričkih oficira opstala, činovi se vraćaju, a na brodovima Rečne flotile opet će se videti klasične mornarske majice, sa poznatim belim kapama i bermudama.

U duši kapetan bojnog broda, formalno pukovnik, Petar Bošković nije jedini mornarički oficir Vojske Srbije koji se oseća kao junak u pesmi Đorđa Balaševića „Panonski mornar”… 

Mora, dakle, nema, al’ ni Dunav nije loš. 

U kabinetu glavnog kadrovika Vojske Srbije dominira fotografija školskog broda „Jadran”, nekadašnjeg ponosa ratnih mornarica kraljeve, a potom Titove Jugoslavije, na kojem je Bošković i sam plovio. U ormanu su složene bela, teget i drap mornarička uniforma, za sezone proleće–leto i jesen–zima. 

Načelnik Uprave za ljudske resurse Vojske Srbije Petar Bošković priznaje da se nije osećao naročito dobro kada je prošle godine kao kapetan bojnog broda, preimenovan u pukovnika. I to, „rečnih jedinica”. Ta dva čina su iste snage, Bošković je u međuvremenu i napredovao, ali on pripada kasti mornaričkih oficira koji ne odustaju od očuvanja tri stvari: svojih uniformi, tradicije i činova. 

Bošković i dalje nosi mornaričku uniformu, ali više ne i mornarički čin. 

– Bilo je pokušaja da se mornarička uniforma ukine iz vojske i da se oficiri presvuku u uniforme kopnene vojske. Ali oficiri mornarice bili su jedinstveni. Najpre smo ubedili svoje kolege da uniforme ostanu. Ukratko, nismo se dali – kaže Bošković, naglašavajući da to, naravno, nije bio nikakav bunt ili pobuna mornara, daleko na kopnu. 

Bošković objašnjava da su mornarički oficiri uporno iznosili razloge zbog kojih bi trebalo da zadrže uniforme. Ista priča važila je i za činove. Bez uniformi bi se osećali kao ribe na suvom. 

– Mornarička uniforma je, kao i činovi, trebalo da bude ukinuta prošle godine, ali zahvaljujući razumevanju ministra odbrane i Generalštaba, uniforme su ipak ostale. Savet za odevanje će tu odluku, nadamo se, i potvrditi ove godine – ukazuje Bošković, najavljujući takođe da će se radne mornaričke uniforme ponovo videti na brodovima Rečne ratne flotile. 

To znači da će se ove godine doneti odluka o vraćanju klasičnih mornarskih majica, sa poznatim mornarskim belim kapama i bermudama. To će biti radna uniforma Rečne ratne flotile, pored sadašnje maskirne uniforme pešadije. 

Ali, „desant” mornaričkih oficira ovde nije zaustavljen. Oni su uspeli da predlože i izmene Zakona o Vojsci Srbije, čime bi na svoje epolete definitivno vratili mornaričke činove. 

U Vojsku Srbije vratiće se, takođe, i čin komodora, ravan sadašnjem činu brigadnog generala. Komodor je prvi admiralski čin i ako se pitate da li Srbija ima admirala – ima ga! To je Boškovićev kolega sa klase, nekadašnje Mornaričke akademije iz Splita, sadašnji načelnik kabineta ministra odbrane Vaso Gujić. On je najviše rangirani mornarički oficir u Vojsci Srbije i trenutno nosi epolete brigadnog generala. Uskoro će, nadaju se mornari, on postati komodor. 

Bošković podseća: kada je došlo do odvajanja Crne Gore od Srbije 2006. godine, mornarica nestaje kao jedan od vidova oružanih snaga ali opstaje kao rod, poput inženjerije, artiljerije ili oklopnih jedinica. 

– Vojna akademija u Beogradu ima mornaričku katedru i prema potrebama, kadeti se školuju za potrebe Rečne flotile – napominje Bošković. 

Školovanje oficira pomorske struke i mašinaca svojevremeno je prebačeno u Beograd. Ranije su školovani u Splitu, a posle sukoba u bivšoj Jugoslaviji, preseljeni su u Tivat, odnosno Kumbor. 

– Mornarički oficiri se većinom nalaze u jedinicama Rečne flotile, koja pripada Kopnenoj vojsci i rade zajedno sa Prvom brigadom u Novom Sadu. Podsetiću na izreku: prst u reci je kontakt sa celim svetom. Mreža unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji je duža od 1.000 kilometara. Tisa je plovna kroz celu Srbiju, Sava je plovna... Svi rečni kanali su plovni i u njih ulaze naši minolovci... Značaj reka u sistemu odbrane je izuzetan. O strateškom značaju Dunava suvišno je i govoriti – naglašava naš sagovornik podsećajući na veliku pomorsku tradiciju Srbije i njenih oficira. 

Bošković je rođeni Beograđanin, bio je kapetan na nekoliko brodova rečne ratne flotile i minolovaca bivše Jugoslavije. Kao mladi potporučnik, započeo je karijeru na minolovcu 152, u Kardeljevu (Ploče). 

– Bili su to veliki minolovci, pravljeni za Sredozemlje. Oficiri su jeli u posebnim salonima, sa srebrnim escajgom. Podoficiri su bili odvojeni, iako to ondašnja ideologija nije mogla ni da zamisli. Ali zato je ratna mornarica elitistički rod svake armije sveta. Čak je i pravilo brodske službe iz 1952. godine, bazirano na engleskom pravilu službe, ostalo na snazi u našoj vojsci do skorašnjih dana – seća se beogradski mornar.

Tri Nelsonove bitke

– Na mornaričkoj uniformi ništa nije slučajno i sve je vezano za tradiciju i simboliku. Na vojničkoj uniformi majica označava talase, kao i plava marama koja pada preko mornaričke bluze. Vojnička bluza, koja je bela, drap ili teget, nema džepove, a pantalone nemaju ni šlic ni džepove, već se kopčaju na preklop, da se mornari, koji su se nekada penjali po jedrima, ne bi zakačili i stradali.

Marama koju nose je oivičena sa tri bele linije, koje predstavljaju tri Nelsonove bitke. Na belim kapama je crna traka na kojoj obično piše „ratna mornarica”. Crni flor na glavi i crne oficirske kravate simbolizuju korotu – čast svim mornarima koji su poginuli na moru. Mornarički činovi su takođe na crnoj podlozi, u svim mornaricama sveta. Čak i naziv teget boja nosi po čuvenom engleskom admiralu Tegetofu – objašnjava Petar Bošković.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >