Moja Lađa

Kupanje u rekama na sopstveni rizik

Sem Savskog jezera koje je potpuno bezbedno, na svim ostalim zvaničnim ili divljim kupalištima kvalitet vode varira ili je loš.

Beogradskim kupalištima smeši se sjajna sezona, i to zahvaljujući ekonomskoj krizi. Ne samo zato što mnogi zbog besparice nemaju ni za kartu do dalekih mora, pa će morati da se odluče za brčkališta do kojih ih vodi i „busplus” legitimacija. Dunav i Sava deluju primamljivije nego ikad zato što i industrija sve slabije radi i manje otpadnih voda ispušta u reke, pa je kvalitet vode poboljšan. 

Uprkos tome što se u ispravnost vode sumnja, i prethodnih godina analize stručnjaka su pokazivale da dve naše najveće reke, gledano u proseku, spadaju u drugu klasu, to jest da im je voda pogodna za kupanje. Sada je broj uzoraka koji su ocenjeni kao veoma dobri povećan. I pritoke su u boljem stanju, ako je to uopšte ohrabrujuća vest s obzirom da je njihov kvalitet i dalje loš na 71 procentu mernih mesta. Problem je što i na pojedinim mikrolokacijama na Dunavu i Savi, bez obzira što im je stanje u proseku dobro, kvalitet pada ispod minimuma. 

Pod posebnim nadzorom u toku leta su dva centralna kupališta – Ada Ciganlija i Lido. Voda u Savskom jezeru, bez obzira na to što se u njemu rashlađuje, prema nekim procenama, i trista hiljada ljudi dnevno, standardno je dobra. Lido je ranije umelo da bude kritično, dok je ove godine kupanje dozvoljeno. Ali, ne zato što je voda zaista zadovoljavajuća. I dalje je puna organskih i mikrobioloških zagađivača. Jedina razlika je što su sada na obali instalirani tuševi pod kojima se zagađujuće materije mogu sprati, kaže dr Miroslav Tanasković, iz gradskog Zavoda za javno zdravlje. 

Onima kojima se i ne mili da se u vodi gužvaju sa hiljadama ljudi, već biraju ne toliko natrpana divlja kupališta, bolje bi bilo da promisle dvaput da li taj komfor vredi rizika. Divlja kupališta na Dunavu i Savi se i ne kontrolišu. 

– To je neizvodljivo. Za analize je potreban novac, a nikad se ne zna za koje mesto će neko ove godine pomisliti da je idealno za kupanje. Sve te lokacije, uz ove 24 koje su nam u programu, ne možemo pratiti – kaže dr Miroljub Tanasković, iz gradskog Zavoda za javno zdravlje. 

Pod nadzorom su i svega tri od trinaest jezera koliko ih, prema nekim računicama, ima u Beogradu. 

– Kontrolišemo Pariguz, Belu reku i Duboki Potok. U Pariguzu se nikako ne bi smelo kupati, u preostala dva kako-kad. Zagađenje na njima je isto – organsko i mikrobiološko. Ostale vodene površine koje se ponekad nazivaju jezerima, to zapravo i nisu. U svakom slučaju, ne možemo svako od njih da pokrijemo – objašnjava dr Tanasković. 

Pod lupom ispitivača su i Sava kod Ostružnice i Dunav u blizini Vinče i u Zemunu. Ova tri punkta su u nadležnosti Agencija za zaštitu životne sredine koja svake srede ispituje kvalitet voda. 

– Rezultati fizičko-hemijskih ispitivanja reke Save pokazuju da kvalitet vode ne odstupa od propisane druge klase vodotoka, kao i da u njoj nisu zabeležene promena boje, neprijatan miris i ploveće materije. Za razliku od savske vode kod Ostružnice, kvalitet Dunava kod Zemuna povremeno odstupa od druge klase vodotoka, jer je opterećen umerenim organskim materijama – ističe Milica Nadeždić, šefica Odeljenja za kvalitet voda u Agenciji za zaštitu životne sredine. 

U maju je na Dunavu povremeno beležen povećan procenat zasićenja vode kiseonikom, što nije neuobičajeno za to doba godine. Od početka godine ni na Dunavu ni na Savi nisu zabeležene povećane koncentracije opasnih i štetnih materija, uverava Nadeždićeva. 

Glavni zagađivači beogradskih reka su fekalne vode. One pristižu iz septičkih jama, pošto dobar deo grada i dalje nije priključen na kanalizaciju. Ali, i prljavština iz kanalizacije se ispušta u reke bez prečišćavanja, pošto postrojenje za tu namenu, prestonica, kao i gotovo svi gradovi u Srbiji, još nema. Privredni pogoni osetno manje ugrožavaju reke i, od ukupnog broja prijava gradskim vodnim inspektorima, najmanje njih se odnosi na takozvane tehnološke otpadne vode. Periodične analize uzoraka rečne vode sa mesta u čijoj su blizini privredni objekti, generalno, ne pokazuju premašivanje dozvoljenih vrednosti zagađujućih materija, kažu u Zavodu za javno zdravlje. 

– Uzorci industrijskih otpadnih voda uzeti pre njihovog ispuštanja u reke veoma malo odstupaju od propisanih granica. Drugačije i ne može biti kad nam privreda slabo radi. Registrovana odudaranja od normi nisu takva da bi mogla uticati na živi svet u rekama – kaže Nenad Mitrović, iz gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

„Argus” isplovljava u septembru

„Argus” iz grčke mitologije imao je hiljadu očiju, dok su ovom našem istraživačkom brodu tog imena nedostajala „peraja”. Pokretna laboratorija, koju nam je 2003. donirala Nemačka, godinama nije mogla da plovi, jer nije bilo novca za njeno gorivo i redovno održavanje. Novac je napokon obezbeđen, pa je „Argus” prošlog meseca upućen na remont u apatinsko brodogradilište, iz kojeg bi u septembru trebalo da izađe spreman da primi naučnike koji će ispitivati stanje reka.

– Ta sredstva su prevelika za bilo koju našu naučnu instituciju. Za državu nisu prekomerna, ali se do sada u budžet nikada nije upisivala stavka o „Argusu”. Zbog toga se ovoliko dugo čekalo na njegovo ponovno pokretanje, što je velika šteta ne samo iz naučnih već i iz simboličnih razloga. Kada je napravljen, mnoge države su lobirale da ga dobiju. Tek intervencijom premijera Zorana Đinđića, on je predat Srbiji. A onda smo mi taj vredan poklon zaboravili – kaže Slobodan Bubnjević, iz Centra za promociju nauke, koji se stara o „Argusu”.

U gotovo opštem verovanju da su nam reke i gore nego što ih prikazuju zvanični izveštaji, „Argus” se povremeno doživljavao kao viđen, ali nikad dočekan spasitelj koji će otkriti istinu o kvalitetu srpskih voda i dati neoborivu dijagnozu posle koje će dosad nezainteresovani konzilijum nadležnih morati da potraži lek. Istina je da je „Argus” namenjen ispitivanjima dugoročnijim, opsežnijim i složenijim od redovnih analiza kvaliteta vode. Pre svega, on će poslužiti za istraživanje raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta vodotoka. Ali, pošto je prisustvo i rasprostranjenost vrsta i indikator zdravlja jedne reke, posredno će nam dati i podatke o tome kakvo je stanje u našim vodoizvorištima i kupalištima.

– Kada je stigao u Srbiju, „Argus” je nakratko korišćen za ispitivanje kvaliteta vode, ali je RHMZ procenio da je taj brod prevelik za njihova redovna istraživanja. „Argusova” laboratorija se i ne razlikuje mnogo od opreme mobilnih stanica inspektora, tako da on na tom planu nema preimućstvo. Za dugoročna istraživanja, međutim, on je nezamenljiv – objašnjava Bubnjević.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >