Moja Lađa

Država juri skupljače drva

U Bogojevu muku muče ljudi čija egzistencija zavisi od prikupljanja stabala i granja koje plovi Dunavom. Pravnici: Vade ničije. Inspektori pišu prijave i prete

OTKAKO je ljudi na Dunavu, „love“ se drva iz talasa reke koje je ona pokupila negde uzgred od Švarcvalda pa nadalje. To je opasan posao, za koji je potrebna sportska kondicija, snaga i izdržljivost, jer nema lovca na drva koji bar jednom nije gledao smrti u oči. 

U Bogojevu desetak ljudi, bez prihoda, radi taj posao da bi prehranili porodice. Iako pravnici tvrde da drva koja Dunav nosi ne pripadaju nikome i da lov na njih nije nezakonit, čitava sila čuvara piše prijave i preti kaznama siromašnim skupljačima. 

- To se radi samo da bi se čovek spasao od gladi. Ali i to nekome smeta, bez obzira na to što je naš posao koristan za plovnost reke - priča Radivoje Radić, lovac na ničija drva. 

On podseća na to da su čak i sa Đerdapa apelovali da se iz Dunava čiste ploveća stabla i drva. Ipak ih juri nekoliko državnih službi, povlače se po sudovima. 

- Mnogi pravnici i inspektori kažu da su drva u Dunavu ničija i da možemo da ih lovimo - jadikuje Radić, izbeglica iz Hrvatske. Kaže da školuje dva đaka, supruga je tek počela da radi. - Borim se da prehranim porodicu i školujem decu, Ako stanem gotovi smo. Zbog toga sam na Dunavu. Vadim stabla, cepanice, grane. Od toga živim, ali ne može bez problema 

Radivoje ne krije da drva zaustavlja na terenu Šumske uprave Odžaci, ali kaže, da njega i njegove kolege najviše jure inspektori iz Apatina. 

- Navrzli se na nas šumari, policija - redovna i pogranična, pa sad neki novi rendžeri, lovočuvari i ribočuvari... Skoro sam bio na sudu, a čeka me još nekoliko prijava. Nikad nisam osuđen, a nedavno na sudu sudija napiše presudu tako da se ne zna da li sam kriv ili nisam i da li radim nešto protivzakonito ili ne. 

Sad je nizak nivo Dunava i lovci na drva pilaju ono što su prikupili kad je voda vosoka i opasna. Tada kažu ima drva i da nije njih kao i njihovih sapatnika u gornjem toku kod Apatina i Bezdana, ta drva bi stigla do Đerdapa. 

- Mi navlačimo drva do obale i tu ih vežemo kad je visoki nivo reke, a kad se povuče onda ih sečemo i vučemo kući - kažu Saša Veljković i Mihalj Molnar. - E, kad ih utovarimo, vrebaju nas razni čuvari i susreću na puti i traže priznanicu da smo to platili. To je iživljavanje. Pokažemo im da je to topola i vrba, retko kad neko tvrdo drvo, ali oni odmah prave priznanicu kao da su tvrda drva. Zašto se ne zaustave kad je i sud pokazao da je na našoj strani - kaže Veljković.

Izvor: www.novosti.rs

• < Prev
• Next >