Srbija nespremna za poplave, molimo Boga da ne padne jača kiša
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: Vesti iz Zemlje
- Published on Thursday, 08 November 2012 05:31
- Written by Ivana
- Hits: 3808
U 2012. ni jedan jedini dinar nije potrošen za jačanje i izgradnju nasipa i bedema na rizičnim tačkama velikih reka, pa Srbija ni ove godine nije spremna za poplave. Dok je u susednim državama Hrvatskoj i Sloveniji već upaljen alarm upozorenja na poplave, nadležni u Srbiji uveravaju da takva opasnost nama zasad ne preti.
Zatrpani i neočišćeni kanali i odvodi, improvizovani mostovi i izgrađeni objekti tamo gde im nije mesto, slika su nemara i javašluka u pojedinim opštinama, koju smo videli pre samo pet meseci kada je voda poplavila hiljade hektara i stotine domaćinstava u nekoliko opština i sela Srbije.
Tada je obilazeći poplavljena područja, ministar policije Ivica Dačić nesavesnim gradskim ocima u Gadžinom Hanu zapretio i hapšenjima zbog nemara. Od tada se međutim malo toga promenilo, a država i dalje u odbrani od poplava primenjuje isključivo taktiku gašenja požara. V.d. direktora JP Srbijavode Goran Puzović za “Blic” kaže da je situacija takva jer nema para.
- U 2012. godini imali smo 50 odsto manje sredstava nego u prethodnoj. Umesto 1,5 milijardi dinara, dobili smo nešto više od 600 miliona, a to je za 20 odsto manje od onoga što nam je potrebno za redovno održavanje vodotokova. Onda vam je jasno da nove nasipe i bedeme nismo mogli da pravimo - kaže Puzović, koji se nada da će u budžetu za sledeću godinu za ove namene biti više novca. U 2007. godini se iz državne kase izdvajalo preko pet milijardi dinara.
Poznato je i koje su to najkritičnije tačke u slivovima reka Save, Morave i Dunava. Načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić za naš list navodi čak 23 opštine i grada koji nemaju dobru odbranu od poplava.
- Mi imamo nasipe stare 20 i više godina i to ne može da traje ako vi ne ulažete u njihovo održavanje. Jedino što smo ove godine uspeli je da izvršimo malo veće pritiske na lokalne samouprave da bar oni urade svoj komunalni deo posla, očiste kanale i omoguće protok vode - kaže Marić.
U poslednjoj deceniji najveće poplave su zabeležene 2009. godine i 2010. kada je vodostaj reka bio na istorijskom maksimumu. Šteta na poplavljenim područjima merila se milionima evra. Računice kažu da je odnos novca koji treba uložiti u zaštitu i štete koja nakon poplava nastane uvek jedan prema deset.
Izvor: www.blic.rs