Moja Lađa

Put kojim se ređe ide

U Nemačkoj je, krajem novembra, održan godišnji forum o Strategiji razvoja Dunavske regije sa posebnim akcentom na Bavarsku. Koliko je Dunavska regija značajna, govori podatak da pokriva oko 20 odsto teritorije Evropske unije, na kojoj živi 20 odsto ukupnog broja stanovnika 27 država članica Unije.

Promovišući Strategiju razvoja te regije, evropski komesar za regionalni razvoj, Johan Han, podsetio je da je Dunav najinternacionalnija reka sveta, s obzirom na to da povezuje 14 država Evrope. Preciznije rečeno, Dunav protiče kroz devet država, od kojih su šest članice EU (Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovačka, Bugarska i Rumunija), dve su kandidati za pridruživanje EU (Srbija i Hrvatska, koja će već sredinom iduće godine postati članica), dok je Ukrajina izvan EU. Ali zahvaljujući plovnim pritokama i transportnim vezama Dunavska regija obuhvata i Češku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Moldaviju. Problem je, međutim, što ekonomski potencijal te regije nije u dovoljnoj meri iskorišćen, pa je Evropska komisija, u decembru 2010, predložila Strategiju korišćenja Dunava kao saobraćajnog puta, koju je, početkom aprila 2011. u Luksemburgu, usvojio Savet ministara transporta zaduženih za evropska pitanja. Od tada konsultantska grupa Evropske komisije razrađuje detaljan projekat primene Strategije, koji je trebalo da bude gotov i usvojen krajem ove godine, ali je zbog ekonomske krize rok pomeren za početak naredne godine.

Kako će se Srbija uklopiti u tu priču, teško je u ovom trenutku reći. Ali ako se i prema Strategiji za korišćenje Dunava kao saobraćajnice budemo odnosili kao prema Studiji objedinjenog transporta EU (RTE-E), koja obuhvata kopnenu mrežu transporta robe identičnim kontejnerima za prevoz železnicom, kamionima i brodovima, onda to neće biti dobar znak. Srbija, zapravo, nije učinila gotovo ništa da se projektom objedinjenog transporta (RTE-E), koji bi trebalo da bude okončan do 2030. godine, obuhvate i putni pravci kroz našu zemlju, iako je transport, uz poljoprivredu i rudno bogatstvo, oduvek bio jedna od naših najvećih komparativnih prednosti. Koliko je situacija alarmantna, govori podatak da se u Srbiji najviše robe, preciznije čak 80 odsto, preveze drumom, železnicom se transportuje oko 11 odsto, dok se rekom, koja je ne samo najjeftiniji vid transporta već i najmanje zagađuje životnu sredinu, otpremi tek oko devet odsto robe. I mada je RTE-E otvoren ne samo za članice EU već i za zemlje u okruženju, koje mogu da predlažu putne pravce koje bi ih povezale sa EU, Vlada Srbije nije ništa učinila da transportne komunikacije sa Mađarskom, Bugarskom, ili Grčkom (preko Makedonije) i Slovenijom (preko Hrvatske), postanu deo projekta RTE-E. 

Postoji, dakle, objektivan strah da će Strategija za korišćenje Dunava kao saobraćajnog puta doživeti sličnu sudbinu, s obzirom na to da predlog projekta „Socijalno-ekonomski razvoj Dunavske regije“ i javni poziv, koji je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije uputila 29. novembra, ne obuhvata korišćenje Dunava kao saobraćajnog puta. To praktično znači da je neophodno izraditi projekat kojim će biti obuhvaćene srpske luke na Dunavu kao i njihova konekcija sa drumskim i železničkim transportom. Sledeći korak je pribavljanje sredstava neophodnih za realizaciju tog projekta. Da bi otklonio svaku sumnju da se Strategija za Dunav odnosi samo na članice EU, komesar za regionalni razvoj Evropske komisije, Johan Han, ukazuje na značajnu ulogu država nečlanica EU. „Dunavska regija ne može da bude sasvim uspešna ako se ograniči samo na države članice Unije... Samo značajnije učešće država izvan EU može da omogući uspeh Strategije, koja će, uveren sam u to, odigrati važnu ulogu u prevazilaženju političkih nesuglasica i pomoći regionalnu integraciju u Dunavskoj regiji“, smatra Han. Hrvatska je, očigledno, razumela poruku i najaktivnije se uključila u realizaciju Strategije. Neposredno po usvajanju tog dokumenta u Vukovaru je organizovana konferencija o Strategiji. Srbija, koja je neuporedivo više od Hrvatske okrenuta Dunavu, još nije pokazala spremnost da uključi u slične aktivnosti.

 Strategijom EU do 2020. predviđeno je i čišćenje obala i vode od olupina i otpada, kao i uređenje transportnih multifunkcionalnih terminala u lukama na Dunavu kako bi se povezao železnički, drumski i vazdušni saobraćaj sa rečnim. Veze Dunavske sa ostalim evropskim regijama se umnožavaju završetkom drumske magistrale od Pariza preko Štutgarta, Ulma, Minhena, Beča, Bratislave do Budimpešte, kao i izgradnjom železničke pruge za vozove velikih brzina koji saobraćaju od Pariza preko Strazbura, Štutgarta do Minhena, a potom dalje do Beča i Budimpešte. Ali, Strategija se ne ograničava samo na transportne mogućnosti Dunava, već se pojedini segmenti tog dokumenta odnose na zaštitu životne sredine. Tako se, recimo, projekat „Plavi Dunav“ bavi kvalitetom rečne vode, prečišćavanjem gradskih otpadnih voda, kontrolom i sprečavanjem ispuštanja u Dunav i njegove pritoke hemijski zagađene vode. Predviđena je i izgradnja nasipa kako bi se sprečile poplave i uništavanje poljoprivrednih useva, kao i upotreba biomase, čime bi se unapredilo korišćenje obnovljive energije. Značajno mesto u tom dokumentu zauzima i razvoj turizma na Dunavu.

Izvor: www.danas.rs

• < Prev
• Next >