Moja Lađa

Rečni saobraćaj je najjeftiniji

Kada bi se završila regulacija Morave i Vardara, odnosno kada bi se ove reke osposobile za plovidbu, tada bi Srbija postala sastavni deo evropskog kontinentalnog plovnog sistema.

Jer Morava bi bila povezana sa Dunavom, a preko Dunava s kanalom Majna–Dunav, to jest sa Rajnom, Severnim morem, kao i rečno-kanalskom mrežom Nemačke, Poljske, Češke, Slovačke, Francuske i Belgije.

Posebno treba istaći da bi izgradnja plovnog puta Smederevo–Solun uveliko skratila dužinu plovidbe. Sadašnja dužina plovidbe od Beograda do Egejskog mora (Soluna) iznosi 1.880 kilometara.

Posle izgradnje plovnog puta Morava–Vardar iznosila bi oko 700 kilometara, to jest bila bi kraća za oko 1.200 kilometara! Sama, pak, trasa plovnog puta Morava–Vardar iznosila bi 650 kilometara.

Naročito treba imati u vidu da je ovaj plovni put usmeren prema istoku Mediterana, Sueckom kanalu i Bliskom istoku, to jest prema područjima za koja su podunavske i srednjoevropske zemlje veoma zainteresovane.

Kad je o naseljima uz Moravu reč, ona bi postala sastavni deo evropskog rečno-kanalskog plovnog sistema i imala bi mogućnost da znatan deo robe dobavlja ili šalje u veći deo Evrope jeftinom vrstom transporta.

Isto tako, Srbija bi bila uključena u širi unutrašnji (balkanski) plovni sistem, što znači da bi postojala mogućnost plovidbenog povezivanja s velikim brojem naselja u našem delu panonskog basena, počev od Sremske Mitrovice na zapadu, do Prahova na istoku, i od Đevđelije na jugu do Apatina i Kanjiže na severu.

A baš na ovom prostoru skoncentrisan je najveći deo proizvodnih kapaciteta Srbije, a i Makedonije.

Specifičnost ovog vida saobraćaja je u tome da se bavi prevozom rasute robe na većim rastojanjima, što zbog mnogih razloga daje nisku cenu prevoza po jedinici prevezene robe.

Ekonomičnost prevoza naročito dolazi do izražaja ako se pošiljalac i primalac robe nalaze na plovnom putu. Tada transportovanje rasutog tereta rekom na srednjoj i velikoj razdaljini postaje znatno jeftinije nego suvozemno.

Efekat rada u granama unutrašnjeg transporta, u našim uslovima, pokazuje da jedinica pogonske snage rečnog broda izvrši 2,7 puta veći rad od jedinice snage lokomotive, a osam puta veći rad od jedinice snage kamiona.

Proučavanja u SAD daju prednost rečnom u odnosu na neke druge grane saobraćaja. Tako se pri potrošnji jednog galona tečnog goriva može ostvariti prevoz tone robe: 1. naftovod – 300, plovni put – 250, železnica – 200, drum – 58, avion – 3,7 tona po milji.

Treba istaći da cena prevoza rečnim putem srazmerno opada sa dužinom puta. Takođe treba reći da konkurentska sposobnost rečnog saobraćaja opada ako su potrebni dodatni prevoznici, to jest dodatni utovari, istovari i pretovari.

Rečni saobraćaj ima i druge nedostatke, na primer: osetljivost na vremenske (ne)prilike, kolebanje nivoa vode u rekama – kanalima, spor prevoz, slabljenje konkurentske moći zbog pretovara, slabija mogućnost primene transporta ,,od vrata do vrata”, nerazvijena i devastirana industrija, posebno suvih i rasutih proizvoda...

S druge strane, rečni-kanalski saobraćaj ima izrazitu prednost kada su u pitanju masovni kabasti, suvi tereti, kad se prevoz obavlja direktno (bez pretovara) i kada brzina prevoza nije toliko bitna.

Zahvaljujući tome što kroz Srbiju protiče Dunav i što baš u našoj zemlji prima svoje najveće pritoke, na severu (Vojvodina) je stvorena obimna rečno kanalska plovidbena mreža. Velika vrednost Dunava kao plovne saobraćajnice bitno bi porasla izgradnjom plovnog kanal duž Morave i Vardara.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >