Moja Lađa

Прича о новом мосту поново актуелна

БАЧКА ПАЛАНКА: Распадом СФРЈ мост преко Дунава, који је спајио Бачку Паланку и Илок, преко две деценије представља границу између Србије и Хрватске.

Као и на свакој граници постављени су гранични прелази са цариницима и полицијом, па је отежан и промет људи и роба. Са постављањем царина у Бачкој Паланци, односно у овом делу бачког и сремског приобаља Дунава, почела је прича о новом мосту, који би се градио неколико километара низводно од постојећег. 

Својевремено је, кажу упућени, урађено и идејнио решење, а нова ћуприја била би намењена друмском и железничком саобраћају. То би знатно олакшало живот мештанима Нештина, Визића, Сусека и других места са десне обале Дунава, јер би до Бачке Паланке имали највише десетак километара. 

Пољопривредници не би своје производе возили преко Новог Сада до Паланке и прелазили око 100 километара пута. Изградњом овог моста знатно би се скратио и пут од Бачке до Републике Српске, односно Западне Србије.   Ова прича поново је постала актуелна у Бачкој Паланци, а повод је недавна посета, односно договор покрајинског секретара за међурегионалну сарадњу Бранислава Бугарског, председника овдашње Скупштине Мите Лачанског и заменика председника општине Бојана Радмана. 

Основа разговора били су проблеми мештана Нештина и Визића (два села која админитративно припадају Бачкопаланачкој општини, а налазе се у Срему на граници са Хрватском), посебно у светлу уласка Хрватске у ЕУ. Преко моста и пар километара кроз територију Хрватске  мештани ова два села, али и Паланчани морају свакодневно да прелазе, како би стигли у матичну општину, на посао, у школу лекару... 

Речено је да је пројекат поменутог моста преко Дунава врло важан и један је од три нова моста која су наведена у Просторном плану Војводине. Констатовано је да ће Бачка Паланка бити активно укључена у израду Стратегије развоја Војводине, како би се боље укључила у регионалну сарадњу и аплицирала на средства из европских фондова. 

Пре пар година, односно када се сазнало о изградњи новог Жежељвог моста у Новом Саду, тадашњи представници општине предложили су надлежнима у Покрајини да се конструкција монтажно-демонтажног моста пресели узводно, када нови новосадски мост буде готов. Тада је говорено да би локација нове ћуприје са бачке стране била негде код Челарева, а на другу обалу би изашла између Нештина и Сусека. Тако би се, веле они који су животно заинтересовани за изградњу овог моста, директно спојила Бачка са Сремом, а постојећи мост, који буквално улази у последње улице Бачке Паланке и Илока, водио би у ЕУ.  

Знају овдашњи реалисти да од ове идеје до, евентуалне реализија, мора протећи много воде Дунавом, а до тада људи са две обале морају да живе, путују, тргују... Од надлежних у Србији тражи се да ступе у разговоре са надлежним у Републици Хрватској и да се омогући што лакша комуникација. До уласка комшија у ЕУ остало је мало (1. јул), а овде скоро нико не зна шта ће се мењати. Да ли ће и даље важити пограничне пропуснице, или ће се за пролазак пар километара кроз Европу у правцу Шида, Нештина, Беочина, Новог Сада (сремском страном) морати са пасошима. Чак и поједини овдашњи надлежни кажу да ће, највероватније, док се не постигне прецизан договор, односно режим преласка, све одвијати по старом, а то је посебно важно онима који свакодневно прелазе постојећи мост. 

Прича о новом, као и сваком, мосту је лепа, али и скупа у времену вишегодишње светске и деценијске наше кризе. Вероватно ће нова ћуприја сачекати нова, боља времена, а до тада ваља се договорити са комшијама. Овде се ЕУ види голим оком са паланачке обале (око два километра), а људи су свакодневно упућени на другу страну.

• < Prev
• Next >