Moja Lađa

Brod iz koga je 1914. počeo napad na Beograd okovan rđom na Adi Huji

Austrougarska rečna flota prve granate na glavni grad Srbije u Prvom svestkom ratu ispalila je 28. jula 1914. godine sa plovila „Bodrog”, kasnije nazvanog „Sava” koji je službovao u više suparničkih država

Ispalio je prve granate na Beograd u Prvom svetskom ratu, bio ratni plen, menjao ime i države, tri puta tonuo na dno Save i Dunava i uzdizao se na površinu, a danas razoružan i delimično zarđao i dalje službuje na Adi Huji. Brod „Sava” – čelični radnik, vojnik i stradalnik zaboravljen u mulju i pesku pokraj obale jedne šljunkare daleko od pažnje koju zaslužuje napunio je 109 godina od kada je prvi put porinut. 

Bez obzira na „biografiju” vrednu istorijskih romana i stručnih monografija, na ovaj monitor –  model oklopljene rečne topovnjače koja se prvobitno zvala „Bodrog” sada zalaze samo posade drugih plovila. Uprkos dugom stažu, još nije potpuno penzionisan, a koristi se kao pristan. Njegov tačan položaj tek nedavno je otkriven, bez obzira na to što ga je 2005. Ministarstvo kulture proglasilo kulturnim dobrom i zaštitilo. 

– Kada smo saznali da je u ovom delu Dunava uspeli smo da ga lociramo uz opsežnu pretragu i iznenađujuće da je i posle svega što mu se dogodilo relativno očuvan. Čak su primetni i kružni otvori na palubi iz kojih su se izdizali topovi. Vek od početka Prvog svetskog rata biće obeležen 2014, pa je Naučno veće Instituta za savremenu istoriju podnelo inicijativu da se ovaj monitor restaurira i pretvori u ploveći muzej pod okriljem Vojnog muzeja ili Muzeja nauke i tehnike – naglašava dr Ratomir Milikić, predstavnik Instituta za savremenu istoriju. 

Istraživač koji je pronašao plutajućeg veterana, kao argumente za ovu inicijativu navodi burne detalje iz prošlosti broda. 

Pod imenom „Bodrog” plovilo je 1904. prvi put dotaklo reku u Budimpešti, gde je priključeno Dunavskoj floti Austrougarske. Monitor je prve decenije „života” bio na dužnosti u mirnodopskim uslovima. 

– U Zemunu je stacioniran u julu 1914. i uključen u prve tenzije – zarobljavanje pojedinih srpskih civilnih brodova. Konačno, samo nekoliko sati posle austrougarske objave rata 28. jula, pokrenut je sa grupom plovila kako bi bombardovao Beograd. Njegovo prvo dejstvo bilo je tog dana oko 23 sata, čime su počele oružane akcije u „Velikom ratu”. Učestvovao je u borbama oko Beograda i 1915. Pred kraj rata naređeno je da se vrati u Mađarsku, ali se na tom putu nasukao i 31. oktobra 1918. sukobio sa srpskom artiljerijom, posle čega ga je posada napustila – dočarava Milikić. 

Zarobljeni „Bodrog” na kraju „Velikog rata” prvi put je potopljen, a zatim izvučen iz vode i 1920. uvršćen u sastav mornarice Kraljevine SHS, kada je prekršten i prozvan „Sava”. 

– Kao ni nova država, ni brod nije imao previše sreće. Opet je stradao u „aprilskom ratu” 1941. Jugoslovenska vojska potopila ga je 12. aprila te godine kod Zemunskog keja da ga ne bi prisvojili neprijatelji i da bi blokirao reku. Trupe novoproglašene NDH izvukle su ga 1942. i dve godine koristile na Savi – kaže Milikić. 

Monitor je, treći put, otišao pod vodu 9. septembra 1944. kod Slavonskog Broda gde ga je potopila NDH posada. Iz reke je izvađen 1951/52. i posle remonta svrstan u Rečnu flotilu JNA. Iz vojne upotrebe povučen je 1959, da bi ga 1962. preuzelo preduzeće „Heroj Pinki”, a u vlasništvu ove firme koja je privatizovana i pripojena „Dunav grupi”, monitor „Sava” je i danas. Iz Novog Sada na Adu Huju prebačen je 2012.  

– Osim „Save”, samo još jedan monitor „preživeo” je do ovog trenutka. To je brod „Lajta”, a danas se nalazi u Mađarskoj. Pre nekoliko godina ova država već ga je pretvorila u ploveći muzej – zaključuje Milikić.

Parobrod „Srbija” i dalje radi

Samo nekoliko desetina metara uzvodno od broda „Sava” nalazi se još jedno plovilo iz Prvog svetskog rata. „Srbija” je jedini parobrod u našoj zemlji koji i danas radi. Konstruisan je 1917. u Regensburgu pod nazivom „Ister”. Kraljevina SHS preuzela ga je u novembru 1918. Služio je i kao minolovac od 1944, a kasnije ga je preuzelo „Jugoslovensko rečno brodarstvo”. I danas se na njemu vidi grb austrougarske mornarice.

– Sada se koristi za pranje drugih brodova vodenom parom. Kotlovi su još u funkciji, a nekada je ovo bio najmoćniji parobrod u našoj zemlji sa 1.200 konjskih snaga – objašnjava Ratomir Milikić.

„Drava” – heroj „aprilskog rata”

U istoriji našeg rečnog brodarstva ostao je upamćen i monitor „Drava” – jedino plovilo koje je u „aprilskom ratu” 1941. uspelo da napadne neprijateljsku teritoriju. Za razliku od ostalih brodova na rekama koji su potopljeni da ne bi pali u ruke protivnika, ovaj brod koji je nastao 1913. i do 1918. zvao se „Ens” pružio je zavidan otpor silama Osovine, boreći se od 6. do 12. aprila na Dunavu na potezu Bezdan – Čelarevo.

– Njegova posada oborila je više aviona i uspešno bombardovala aerodrom Mohač u Mađarskoj, pri svemu tome odbivši napad četiri broda iz ove države. Na kraju je pogođen avio-bombama potonuo i sa sobom na rečno dno povukao više desetina ljudi – dodaje Ratomir Milikić.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >