Moja Lađa

Sumnjiva pastrmka izbegla ulov

Valjevo – Ni prekjučerašnji kontrolni ulov ribe u reci Gradac kod Valjeva nije oraspoložio Miroslava Stojanovića iz ovog grada. Kao ribolovac, ljubitelj reke i jedan od osnivača društva za njenu zaštitu, on više od godinu dana upozorava javnost i nadležne da je u Gradcu nastanjena takozvana pastrmka atlantske linije koja preti da uništi živi svet u svom okruženju.

 Na mestu izvršene kontrole poznatom kao Ćelijske poljane stručnjaci Instituta za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda, u prisustvu inspektora u oblasti zaštite ribljeg fonda, nisu evidentirali atlantsku pastrmku. 

To se moglo desiti jedino ako je ona otporna na strujni udar iz agregata od kojih su druge ribe odmah bile ošamućene. Druga solucija je da sumnjive pastrmke nema u reci, čime je njeno unošenje u zapisnik posle obavljene kontrole izostalo. Rukovodilac, ali i operativac u ovoj akciji Stefan Skorić, iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, u razgovoru za naš list kazao je da su uhvatili pet vrsta riba među kojima su bile najbrojnije potočne pastrmke, kao i da kod njih nije primetio bitnije razlike u odnosu na prethodne godine. Na naše pitanje da li je opravdana sumnja i zabrinutost pojedinih ribolovaca i ljubitelja reke zbog nepoželjnog „gosta” u reci Gradac, odgovorio je potvrdno. Istovremeno, takvo ponašanje ocenio je kao brigu o zaštiti okoline, biljnog i životinjskog sveta. Dodao je da u svemu nema ničeg dramatičnog i da su ribe sa manje ili više pega i promenjenog morfološkog izgleda u odnosu na autohtone vrste posledica mešanja genetskog materijala do kojeg je došlo tokom poribljavanja.

 – Na atraktivnim mestima na rekama pod pritiskom pecaroša vršena su brojna poribljavanja još u vreme ondašnje Jugoslavije, za šta je korišćen genetski materijal, tj. mlađ iz mrestilišta iz Slovenije i Hercegovine. Reč je o područjima koja pripadaju drugom slivu uz sve ostale prateće različitosti. Tako nešto nije zadesilo samo Gradac, već i mnoge vode u Srbiji. Posle takvih miksova i drugih promena i autohtone vrste su svedene na statističke greške – kaže Skorić, koji nije precizirao da li u reci ima atlantske pastrmke.

I Dragan Dimitrijević, sekretar društva „Gradac”, kaže da se digla buka u javnosti zbog nedovoljnog znanja o potočnoj pastrmki. I atlantska pastrmka je potočna i nije, veli, ništa veći predator u odnosu na ostale. On tvrdi da je nije video u reci a ako se pojavio neki primerak to je, kaže kao i prethodni sagovornik, usled velikih poribljavanja koja su počela još sedamdesetih godina prošlog veka. Zapisano je da je uz finansijsku podršku fabrike „Krušik” u pojedinim akcijama puštano u reku i do 200.000 komada pastrmske mlađi prispele iz Blagaja i Slovenije.

– Uz sve uvažavanje ljudi iz struke, Miroslav Stojanović nije bio zadovoljan obavljenim kontrolnim izlovom.

 – U svim dopisima na adresu Ministarstva za prirodne resurse tražio sam da se kontrola izvrši na lokaciji reke poznatoj kao Šareno platno. Ona se nalazila svega 800 metara uzvodno od ove gde je vršen izlov i tvrdim da u tom delu reke 90 odsto ribe čine pastrmke atlantske linije. Tamo sve ključa od njih. To su ribe troduplo veće i teže od domaćih autohtonih vrsta sa nezasitim apetitom. Zbog toga ću od nadležnih u resornom Ministarstvu tražiti da se o mom, tj. trošku više od 50 ljubitelja reke izvrši novi kontrolni izlov i to tamo gde se namerno odbija takva provera – kaže Stojanović, navodeći da neko od nepoželjne rečne „ajkule” pravi dobar biznis koji nije u skladu sa propisima.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >