Moja Lađa

Potraga za pastrmkom predatorom u Gradcu

Miroslav Stojanović, ljubitelj reke Gradac, čvrsto reŠen da u njoj pronađe opasnog predatora koji proždire sve živo. Sumnja u tajno poribljavanje. Obavljen vanredan inspekcijski nadzor, sve je legalno.

Institut za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda tražio je u reci Gradac velikog proždrljivca atlantsku pastrmku. Miroslav Stojanović iz Valjeva, zaljubljenik u ovu reku i jedan od osnivača društva za njenu zaštitu, poručuje da neće odustati od potrage za ovom surovom grabljivicom. Atlantska pastrmka kao veliki predator preti da uništi sav živi svet u Gradcu, koji se ubraja u najčistije reke jugoistočne Evrope.

Stojanović smatra da kontrolni ulov nije dao rezultate, jer nije obavljen na Šarenom platnu, delu Gradca na kom je atlantska pastrmka uočena. Stručnjaci su ribu grabljivicu lovili na Ćelijskim poljanama, oko 800 metara nizvodno.

- U Ministarstvu prirodnih resursa rekli su da su rešeni da se situacija na Gradcu raščisti, ali ništa nije utvrđeno - kategoričan je Stojanović. - Riba koju sam uočio nema nijednu crvenu pegu, kakve imaju potočne pastrmke koje žive u Gradcu. Očigledno je u pitanju atlantska pastrmka koja je najverovatnije tajno poribljena u reci. O kontroli koja je obavljena i atlantska pastrmka nije nađena, obavestiću sve nadležne, uključujući i Biološki fakultet. Nastaviću da dokazujem da u Gradcu atlantska pastrmka postoji.

Međutim, u Ministarstvu prirodnih resursa ističu da je u desetak predstavki Stojanović zahtevao da se ispita riblji fond u reci, zbog sumnje da je Ekološko društvo „Gradac“ navodno obavljalo tajno poribljavanje. Po zahtevu Stojanovića, obavljen je vanredni inspekcijski nadzor i utvrđeno da je 2001. i 2002. u Gradac ubačena pastrmka iz ribnjaka „Degurić“ iz BiH, a 2007. godine iz Ivanjice. Postoji opravdana sumnja da je reka 2001. i 2002. godine poribljena atlantskom pastrmkom, o čemu svedoče i naučni članci u kojima se navodi da je ova vrsta ribe nađena u Gradcu.

Nesporno je da je Gradac poribljavan i atlantskom pastrmkom, ali legalno - stoji u dopisu Ministarstva. - Međutim, autohtona potočna i atlantska pastrmka pripadaju istoj vrsti riba. Stojanović nema dokaza da je Ekološko društvo „Gradac“ ilegalno poribljavalo reku na kojoj za period od 2009. do 2018. godine važi ribolov isključivo po sistemu „uhvati i pusti“.

- Kontrolnom ulovu ribe na lokaciji Ćelijske poljane prisustvovao je i Stojanović, ali je otišao nakon determinacije primeraka izlovljenih vrsta - kažu u Ministarstvu. - Tada su, na tom mestu, ulovljeni potočna pastrmka, pijor, peš, dvopruga uklija i potočna mrena.

ZAŠTIĆENO PRIRODNO DOBRO

Gradac je dugačak 28 kilometara, nastaje spajanjem Bukovske reke i Zabave. Prvih 14 kilometara tok nestaje, pojavljuje se samo u vreme topljenja snega i obilnih padavina, te se naziva Suvaja. Druga polovina reke ima stalni tok, sve do ušća u Kolubaru, u samom Valjevu. Obiluje biljnim i životinjskim svetom, te je Gradac proglašen za predeo izuzetnih odlika i zaštićenim prirodnim dobrom, od sastava Bukovske reke i Zabave do same gradske zone Valjeva, u dužini oko 24 kilometra.

Izvor: www.novosti.rs

• < Prev
• Next >