Zašto Beograd ne prerađuje otpadne vode
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: Vesti iz Zemlje
- Published on Tuesday, 03 December 2013 18:46
- Written by Ivana
- Hits: 4004
Stanovnici tri beogradska naselja već godinama muče muku s neprijatnim mirisima. Pretpostavlja se da je uzrok kolektor Beogradske kanalizacije. Grad ne preduzima ništa. Problem neprijatnih mirisa, ako nastaju od fekalija, mogao bi da reši pogon za prečišćavanje otpadnih voda. Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji nema nijedno postrojenje za preradu otpadnih voda. Svakodnevno se u Dunav i Savu u jednoj sekundi na više od 40 mesta ispusti devet kubika otpadnih komunalnih voda.
Stanovnici tri beogradska naselja već godinama muče muku s neprijatnim mirisima, a niko još nije zvanično utvrdio odakle oni dolaze i jesu li štetni po zdravlje.
Posle petnaest godina još uvek se samo pretpostavlja da je uzrok neprijatnih mirisa na Karaburmi, Višnjičkoj Banji i Višnjici kolektor Beogradske kanalizacije, koji otpadne vode ispušta u rukavac Dunava bez prethodnog prečišćavanja.
Poslednji put je rukavac na Ada Huji čišćen početkom devedesetih. Pre tri godine rađena su ispitivanja zemljišta, vode i sedimenta na oko 2.000 uzoraka. Rezultati su, kažu, poražavajući: 30 odsto sedimenta je eko-toksično.
Nataša Đokić iz Gradskog sektretarijata za zaštitu životne sredine objašnjava da su u pornom vazduhu (vazduh koji se iz zemljišta oslobađa) nađeni ugljovodonici, metan.
"Kakvoj god nameni da služi ovaj prostor, on mora da se sanira pre upotrebe. Voda u rukavcu je van svake kategorije upotrebe", kaže Đokićeva.
Kanalizacija u Beogradu gradi se čitav vek, a pre četrdeset godina generalnim planom je predviđeno da glavni grad ima pet postrojenja za preradu otpadnih voda: nijedno nije izgrađeno.
"Kada su niski nivoi Dunava postoji mogućnost da se jave neprijani mirisi, jer zna se kakva je moć Dunava. Kada je nizak nivo, onda može postojati, ali mi to predupređujemo", kaže Vladimir Janković iz Beogradskog vodovoda i kanalizacije.
Iako se za problem na Ada Huji godinama zna, u gradu se ništa ne preduzima. Sekretarijati, komunalna preduzeća, Beograd vode, inspekcije - nadlležnost prebacuju jedni na druge, dok se treći žale da nemaju para.
Problem svih nas
Predsednik SO Palilula Stojan Nikolić kaže da je vreme da shvatimo da je to problem svih nas.
"Opštine Palilula je problem zato što je to problem njenih građana. A isto tako, pošto se bavim problemom već godinama, znam da to nije problem jedne pojedinačne institucije", precizira Nikolić.
Problem neprijatnih mirisa, ako oni nastaju od fekalija, mogao bi da reši pogon za prečišćavanje otpadnih voda, koji je počeo da se gradi još početkom osamdesetih godina. Za nastavak izgradnje nema novca.
Borisav Milutinović iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda objašnjava da je u krajnjoj fazi predviđeno da se "pokrije" 1.600.000 stanovnika.
"Predviđena je izgradnja u dve faze, za sada smo izgradili prvih sedam kilometara od 13,5 koliko je neophodno", navodi Milutinović.
Međutim, problem nije samo zagađeni rukavac na Ada Huji, već i šut koji se tu godinama legalno bacao.
Narodni poslanik "Zelenih Srbije" Ivan Karić podseća da se u EU gotovo 100 odsto šuta i otpadnog materijala koristi kao sekundarni građevinski materijal.
"To je veoma važno zato što smo u poslednjem izveštaju Komisije, nažalost, ostvarili stagnaciju i čak i korak unazad u upravljanju životnom sredinom", dodaje Karić.
Da se reši problem zagađenja zemljišta i rukavca na Ada Huji, prema proračunu, neophodna su oko dva miliona evra. Tada bi taj deo Dunava, pored Kule Nebojše i Zemunskog keja, mogao da bude zanimljiva turistička destinacija.
Izvor: www.rts.rs