Moja Lađa

Hladna voda nije problem za ronioce

Reporter „Novosti“ na Dunavu, sa roniocima rečne flotile tokom zimskog ronjenja. Provera korita broda uspešno izvršena. Svi ronioci sa opremom vrednom 1.500 evra

NAREĐENjE je jasno - proveriti stanje korita broda Rečne flotile Vojske Srbije, pre izvlačenja broda na suvo i remontovanja. Temperatura vode je oko tri stepena, ali to ronicima 93. ronilačke čete, koju predvodi major Mitar Milović, ne predstavlja problem. Ronili su, kažu, i po daleko hladnijem vremenu, čak i pod ledom...

Ovaj put im, međutim, dok se pripremaju za ronjenje i obavljaju zadatak, društvo prave i reporteri „Novosti“. Istina, samo nad vodom.

- Svaki zadatak ronilaca počinje u kompresorskoj stanici, iz koje se uzimaju boce sa komprimovanim vazduhom - objašnjava poručnik Goran Rilak, komandir voda za obuku i obezbeđenje ronjenja, dok stariji vodnik Dalibor Anđelković i desetar Nebojša Mitrović uzimaju ronilačke boce. - Imamo na raspolaganju dva kompresora, kojima punimo boce, ali i obezbeđujemo vazduh za rad baro komore. Svaku bocu, prilikom preuzimanja, proverava sam ronilac, kao što svaki padobaranac proverava svoj padobran.

Krećemo prema rukavcu Dunava u kasarnu „Aleksandar Berić“, matičnoj bazi Flotile u Novom Sadu. Tu je i rečni dok čije moćne dizalice mogu da iz vode izdignu gotovo svaki brod. Ronioci ne gube vreme. Posle provere opreme zaranjaju u Dunav i počinju sa kontrolom broda.

- Ronioci će prvo proveriti korito broda, pre ulaska u dok, a zatim, i da li je brod dobro „legao“ na potklade, drvene podmetače, na koje se brod oslanja dok je na suvom - priča zastavnik Nenad Blanuša, komandant rečnog doka. - Tek kad utvrde da je sve leglo, aktiviramo dizalicu koja podiže 120 tona, na visinu od 2,8 metara. Kad je brod van vode, posao ronilaca je završen.

Ovaj rutinski posao za ronioce odvija se bez problema, a major Milović objašnjava kako ronioci koriste suva odela, u kojima mogu da rone kad temperatura vode nije niža od jednog stepena, a da kompletna oprema koju nose košta oko 1.500 evra. Pominje i da je vidljivost Dunava nikakva, tako da se sve proverava dodirom.

- Sva ova oprema ništa ne vredi bez dobro obučenog ronioca - kaže Milović. - Osnovni kurs traje dva i po meseca, ali, ronilac je adekvatno obučen za teško ronjenje u mutnim rekama tek posle tri godine. Naravno, to podrazumeva da se u zimskim mesecima roni tri puta sedmično, a leti svakodnevno.

Zadatak je uspešno izvršen. Pridružuju nam se i ronioci. Današnje ronjenje opisuju kao uobičajeno, bez većih izazova, mada ronjenje u reci porede sa teškim fizičkim poslom. Na moru je - uživanje.

OZBILjNA PRIPREMA

PRIPADNICI 93. ronilačke čete, ponosan je Milović, za pokret, odnosno, za kretanje na zadatak, spremni su za pola sata.

- Ronjenje je ozbiljna aktivnost - kaže Milović. - Stvari se nikad ne prepuštaju slučaju, jer ronilac, čak i kad kreće na rutinski i naoko bezazlen zadatak, nije siguran šta ga čeka ispod vode.

Izvor: www.novosti.rs

• < Prev
• Next >