Moja Lađa

Zakon štiti zagađivače Dunava, još 15 godina mogu slobodno da zagađuju

Još 15 godina ćemo nemo posmatrati zagađenje otpadnim vodama, jer su trenutne zakonske regulative takve da zagađivačima niko ne može ništa.

Kako smo ove godine bili svedoci da je u nekoliko navrata iz kolektora blizu Žeželjevog mosta ispuštana otpadna voda prvo crvene, a zatim i drugih boja, do dana današnjeg za ove ispade i ugrožavanje životne sredine niko nije odgovarao. Najsvežiji primer bio je danas.

Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Slobodan Puzović objasnio je za 021 da je zapravo zakonska regulativa trenutno takva da nijedna od postojećih kompanija ne može da odgovara, dok je situacija malo drugačija za kompanije koje tek treba da krenu sa radom.

"U skladu sa zakonom, kada neki novi privredni subjekat hoće da osnuje novu fabriku ili postrojenje, onda moraju iz starta da poštuju zakone i da imaju odgovarajuće prečistače i ne smeju da zagađuju životnu sredinu iznad dozvoljenih limita. Međutim, kada imamo nasleđene stare fabrike sa starim tehnologijama njima je dozvoljeno da i dalje zagađuju životnu sredinu, samo uz obavezu da imaju neki program prilagođavanja do 2032. godine. To je sve namešteno zbog toga da ne bi taj vlasnik, zato što mora da uloži par miliona evra u prečistače, morao da otpusti radnike ili zatvori fabriku. Znači zarad očuvanja radnih mesta i fabrika i dalje je dozvoljeno zagađenje životne sredine", rekao je Puzović.

On je napomenuo da su ovakvoj strategiji pribegle i još neke zemlje koje su u Evropskoj Uniji kao na primer Bugarska, Hrvatska ili Rumunija. Svima njima je data mogućnost, iako je to u suprotnosti sa standardima Evropske Unije, da i dalje zagađuju životnu sredinu do određenog vremenkog roka, ali ako do tada ne ulože novac u prečišćivače, onda im sledi zatvaranje.

Pokrajinski sekretarijat je tokom javnih debata o ovoj temi insistirao da se rokovi za stara, odnosno postojeća postrojenja znatno skrate, da država ponovo aktivira Fond za zaštitu životne sredine i pomogne da se izgrade prečistaći za otpadne vode, a da one fabrike koje u narednom periodu ne mogu to da ostvare jednostavno budu zatvorene. Prema Puzovićevim rečima, na to će se ipak čekati sve do 2032. godine, dakle još ćemo 15 godina nemo posmatrati zagađenje otpadnim vodama.

Puzović je za 021 objasnio šta je sve potrebno uraditi i koliko novca uložiti, da bi se sprečilo isticanje otpadnih voda u Dunav.

"Da bi grad Novi Sad izgradio taj svoj centralni prečistač o kome se već dugo priča, mora prvo da dovrši kanalizacionu mrežu na teritoriji grada, na napravi centralne kolektore da spoji svu tu kanalizaciju u nekoliko centralnih pravaca, da premosti Dunav sa tim cevima, pa da odvede sve to tamo negde kod autoputa iza Rafinerije i da na kraju napravi taj centralni prečistač i onda je tek priča gotova. A znate koliko para za to treba? Po najnovijoj proceni 80 do 100 miliona evra. Pošto smo u krizi, lokalne samouprave uglavnom nemaju para, a i kad ih imaju neće da ulažu u životnu sredinu, tako da ja zaista ne znam kada će sve to doći na red pa da prestane da se zagađuje naš lep Dunav", rekao je on.

Stanje vodotokova u Vojvodini alarmatno

Na nedavno održanom CEDEF Forumu u Novom Sadu renomirani svetski i domaći stručnjaci utvrdili su da nam je stanje kvaliteta voda i rešavanje otpadnih voda gore nego pre 30 godina. Ovo je potvrdio i Slobodan Puzović, a kao razlog za takvo stanje naveo činjenicu da retko ko ima prečistače voda tako da sve otpadne vode lako dospevaju u slobodne vodotokove, što nije toliki problem kad su u pitanju velike reke i vodotokovi, ali je prava ekološka katastrofa kad su u pitanju mali vodotokovi.

"Ako je to neko veliki vodotok kao što je Dunav onda on ima veliku moć samoprečišćavanja, pa vizuelno ne vidimo tako neke velike posledice, ali ako je to neki mali vodotok kao što je Krivaja, Veliki bački kanal, onda je to kafastrofa i kroz nekoliko decenija imate ogroman ekološki problem koji malo ko zna da reši a još teže može da se nađu finansije za tako nešto", reako je on.

Kakvu vodu piju Novosađani

Voda koju Novosađani koriste za piće uglavnom je prečišćena podzemna voda, koja je u svom izvornom obliku puna arsena i organskog opterećenja. U Srbiji postoji samo dvadesetak prečišćivača tih voda i isto toliko fabrika voda, koja su pritom u veoma lošem stanju jer nema ulaganja u njihovu amortizaciju.

Prema oceni stručnjaka, Srbiji je potrebno preko sedam milijardi evra da unapredi kvalitet voda i vodenih ekosistema u narednih 10 godina da bismo dostigli evropske standarde. Puzović je naveo da većina posla treba da se obavi upravo na teritoriji Vojvodine, dok u ostatku Srbije, pored Borske reke, vodotokova oko Majdampeka, Zajače kod Loznice, nema toliko puno zagađenih vodotokova.

Izvor: www.021.rs

• < Prev
• Next >