Moja Lađa

Zašto brodovi zaobilaze Apatin6

APATIN - Apatin jedini na celom toku Dunava u Srbiji ima pumpu na kojoj brodovi mogu da sipaju gorivo, ali tu vojvođansku opštinu brodovi zaobilaze jer gorivo u našoj zemlji skupo, a i samo mesto nema mnogo toga da ponudi turistima koji svraćaju

Rešavanje tih problema obuhvaćeni su strategijom razvoja koja se tiče korišćenja Dunava, kažu u Ministarstvu saobraćaja. Praksa međutim ukazuje na to da je to samo jedna od stavki koja nije ispunjena.

U marini u Apatinu ima 400 vezova i gotovo svi zauzeti – reklo bi se za Apatince pune ruke posle. Međutim sve su to domaći brodovi. Za 6 godina koliko radi marina bilo je svega nekoliko ukrcavanja velikih putničkih brodova.

"Bilo je u planu da ovde pristane 50-100 kruzera i počelo je lepo međutim imamo drugi problem - Apatin i Sombor ne raspolažu sa toliko atraktivnih.mesta za turiste", kaže Mile Đukić, nekadašnji predsednik Turističke organizacije Apatina.

Jedan od razloga je taj što je Apatin između dva velika dunavska grada – Budimpešte i Beograda koji imaju mnogo više da ponude. Ipak, Apatin ima svoj adut – jedino pristanište na toku Dunava u Srbiji sa benzinskom stanicom gde brodovi mogu da sipaju gorivo. I to je neiskorišćeno, jer je gorivo kod nas skuplje nego u drugim podunavskim zemljama.

"Gorivo toče samo oni koji će ostati bez njega. Ljudi znaju da u Vukovaru u koji stignu za nepun sat mogu da tankuju gorivo, doduše ne na vodi ali komšije su to rešile tako što dovuku cisternu pa iz cisterne tankuju", kaže Đukić .

"Nemam podataka o tome ali sigurno je da ima puno problema oko realizacije vezanih za vodni saobraćaj u našoj zemlji. Bitno je to da je Vlada Srbije usvojila Strategiju razvoja te privredne delatnosti", kaže Imre Kern, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkoj vladi.

Veliku dobit Srbija bi ostvarila kada bi pojačala izvoz preko Dunava do Crnog Mora, ali tu postoji administrativni propust jer u odnosima sa Evropskom unijom nije definisano šta se tom trasom može izvoziti u Rusiju.

"To su relacije između Srbije i Evropske unije. Tu verovatno postoji dimenzija političkog viđenja da se pritisne Rusija. Taj problem je na nivou ministarstava da reše sa zemljama transporta", kaže Miroslav Jovanović, Evro-azijske transportne veze Ekonomske komisija Ujedinjenih nacija za Evropu.

I dok traje proces određivanja nadležnosti nad Dunavom na nacionalnom i internacionalnom nivou, Evropska unija za obnavljanje te reke kao saobraćajnice izdvaja 110 milijardi evra. A ako Apatinci samo deo tog novca uspeju da privuku u svoju marinu opravdaće višegodišnje i višemilionsko ulaganje u nju.

Izvor: www.rtv.rs

• < Prev
• Next >