Moja Lađa

Preko Atlantika Tesli u čast

Brodom „Nikola Tesla“ sa suprugom Vericom od ušća Save u Dunav prešao je 12.335 km, i nakon 128 dana plovidbe stigao do Čikaga

U đenovljansku luku ponosno je ovih dana uplovio brod “Nikola Tesla” spreman da sa svojim vlasnikom beogradskim moreplovcem kapetanom Brankom Kresojevićem zaplovi kući, u marinu na ušću Save u Dunav.

Moreplovac, avanturista, Teslin poklonik, sa svojim brodom ostvario je životni san ploveći od Beograda do Čikaga, kanalima i rekama Evrope, Kanade i SAD-a, morima i Atlantikom.

“Životni san mi je bio da pređem Atlantik i stignem u Čikago, grad koji je 1893. kada je održana Svetska izložba osvetlio Tesla svojim sistemom naizmeničnih struja. Želeo sam da se to dogodi 2006, kada je održavana velika svetska manifestacija povodom 150 godina od rođenja velikog naučnika. Plan mi je bio da iz Muzeja Nikole Tesle dobijemo materijal, skice, fotografije, sve u rolama, i da izlažemo uz knjigu utisaka kada pristanemo u svakoj luci. Savet za proslavu jubileja smatrao je da će eksponati biti ugroženi takvim izlaganjem. Moja mala karta sveta sa debelom plavom linijom za mene je bila realnost, ne iluzija, i bez obzira na broj nautičkih milja praćen suprugom Vericom napravio sam taj podvig. Prešli smo 12.335 km od ušća Save u Dunav, i nakon 128 dana plovidbe stigao sam do željenog mesta. Ostvario se moj san“, priča za „Akter“ Branko Kresojević.

Savlađujući ćudi najrizičnijih plovnih pravaca stigao je u Čikago, gde je gradonačelnik Ram Emanuel proglasio 6. avgust danom srpskog naučnika i pronalazača. Ovogodišnja izložba “Iskra genija Nikole Tesle” govorila je o životu i delu jednog od najbrilijantnijih svetskih naučnika, fizičara, inženjera i pronalazača.

Ime naučnika sudbonosno se preplitalo sa Brankovim odrastanjem, jer je završio i elektrotehničku školu „Nikola Tesla“.

UVERTIRA PODUHVATU

Kada 2006. nije uspeo da obezbedi svoje mesto u proslavi Teslinog jubileja u Americi, Branko se odlučio na evropsku turu svojim brodom. “Nikola Tesla” je bio uključen u kampanju proslave plovidbom do Pariza

Tada je napisao dve knjige “Plovidba Beograd–Pariz“ i „Plovidba Pariz–Beograd“ u kojima opisuje svoja šestomesečna uzbudljiva otkrića na rekama i kanalima Evrope, morima i okeanima, susrete sa zemljama i ljudima dok je plovio od Beograda, preko Nemačke, Holandije, Francuske, Atlantika i Mediterana do Odese na Crnom moru i potom kroz Rumuniju u svoju luku na ušću Save u Dunav.

“U španskoj luci La Korunja brod je sa imenom bio okrenut šetalištu. Dok sam fotografisao jedan stariji Španac me je pitao da li je to moj brod. Kad je čuo da jeste, rekao je: ′Pa ja sam imao radio koji se zvao Nikola Tesla.’” Na san ga je uvek podsećala Teslina fotografija napravljena tri meseca pred smrt, sa kraljem Petrom II Karađorđevićem i Nikolom Šubašićem.

Sa “Nikolom Teslom” je poput Marka Pola zalazio u egzotične, ali i opasne vode, savladavajući i talase paklenog Biskaja. Putovanja su, kako kaže, za njega izazov, avantura, otkrivanje novog, upoznavanje zemalja i ljudi, ali i svojevrsna promocija države i velikog Tesle.

PRVA AVANTURA

Neizvesnost koju nosi put nije ga pokolebala, sakupio je potreban novac, bez sponzora i donatora, i 8. maja prošle godine isplovio je iz Beograda. Kiša koja je njega i posadu zadesila u Novom Sadu pratila ga je Dunavom, Majnom, Rajnom, kanalima sve do Roterdama.„Lepo vreme u holandskoj luci iskoristili smo za podizanje jarbola, pa smo krenuli ka Lamanšu. Pred ulazak u Temzu počela je plima, pa nas je voda nosila uzvodno što je usporilo naše kretanje. Budući da je Temza pred Londonom plovna za velike brodove, bilo je nelagodno na uzanoj reci ploviti pored grdosija koji nose 1.000 kontejnera“, priča Kresojević.

U Londonu je „Nikola Tesla“ bio vezan ispod samog mosta Tauer bridž, a potom je usledila plovidba Lamanšom ka Doveru, obilazak Portsmauta i ostrva Vajt, sve do pastoralnog Penzancea, na samom rtu najjužnijeg dela Engleske, gde su nakon raznih vremenskih nedaća uživali dva dana.

„Posle toga usledila je prva veća avantura prema Dablinu, udaljenom 450 km, u koji smo stigli nakon 30 sati vožnje. Kratko smo se odmarali u mirnoj marini irske prestonice, jer smo žurili da popijemo njihovo poznato ′ginis′ pivo. Dablin je prava čarolija, njegova Stara luka pretvorena je u novi kulturni centar sa velikom koncertnom dvoranom, a tramvaji su kao avioni, sve je automatizovano“, priča Kresojević.

Veliko uzbuđenje bio je dolazak u Belfast, u čiju ih luku puštaju nakon priče da su umorni stigli čak iz Srbije, iako ih nije bilo na njihovoj GPS karti. I tako se „Nikola Tesla“ našao u čuvenom brodogradilištu iz koga je porinut legendarni „Titanik“

„Pored nove marine, koja još nije otvorena, dominiraju najsavremenije zgrade i Mjuzik hala. Na mestu gde je nekada bila luka, brodogradilište, prave novi grad i tu će se naredne godine na 100. godišnjicu od porinuća ′Titanika′ otvoriti Titanik centar“, saznajemo od Kresojevića.

Avantura se nastavila plovidbom jednim od najlepših kanala na svetu – Kaledonijom. Iz njega je „Nikola Tesla“ uplovio u grad Fort Vilijams, gde počinje kanal u koji se stiže pomoću sedam prevodnica kod čuvenog Loh Nesa. Među ljudima koje je sreo bio je i jedan naš čovek.

„Među tom masom izdvojio se jedan gospodin koji je na srpskom rekao: ′Dobar dan, Beograđani moji, otkud vi ovde?′ Bio je to Milosav Dobrosav koji je 1952. godine došao u Englesku. Sada je profesor u penziji, i sa suprugom putuje u Škotsku“, priča Branko koji je naše državljane sretao na najneverovatnijim mestima.

GROBLJE KITOVA

Plovodba je nastavljena Severnim morem ka Farskim ostrvima. Tu je brod upao u strašno nevreme. „Osam dana morali smo da čekamo da se raziđe ciklon, a onda smo stigli na Farska ostrva, gde smo sreli naše fudbalere, s kojima smo se uveče družili. Na internetu sam svakodnevno gledao kakvo je vreme na Islandu i Grenlandu.Bila je anticiklona, pa sam sedmi dan odlučio tamo da krenem. Na Atlantiku su nas dočekali veliki talasi koji su se prebacivali preko celog broda, pa sam odlučio da se vratim. Naišli smo na jedno ostrvce gde smo prenoćili“, nastavlja o svojoj avanturi Kresojević.

Sutradan su bili atrakcija za meštane, ali je i njih dočekalo nešto nesvakidašnje.

Ujutru kada je krenuo u kupovinu video je mnogo ljudi koji u šarenim odelima silaze dole na mol gde su ribarske barke i trajekti. Ugledao je kamion iz koga su istovarivali kitove. Njih 184 nasukalo se na plažu zbog nevremena, a kada kitovi dospeju blizu obale pesak im uđe u škrge i uginu. Sve su izvukli, poređali, policija ih je popisala sa Udruženjem za zaštitu kitova, pa su meštani dobili po jednog ili dva kita, u zavisnosti od broja članova porodice. Meso koje su dali meštanima odvajali su od sala koje su slali u industriju. Ujutru su celi dan na asfaltu pored pristaništa bili ostaci od kitova, kosti, glave, repovi...

Tragedija ovih giganata ostala je za njima i put je nastavljen ka Islandu, Grenlandu, a more je bilo mirno, gotovo kao staklo. Vulkan na Islandu, koji je bio mora za nebo Evrope, i dalje radi, pa je čitav brod bio prekriven pepelom, a širio se i smrad sumpora. Pre Rejkjavika ušli su u jednu ribarsku luku gde se prerađuje bakalar, i opet se susreli s našim fudbalerima. Oni su im dali auto pa su obišli Island, išli na glečere, gledali gejzire...

Uz blagoslov danske meteorološke službe krenuli su ka Grenlandu, isplovivši u dva sata po ponoći, sat pre svitanja. Bio je to susret s belim noćima, ali i sa repom ciklona, užasnim talasima, bili su srećni što noć tamo traje svega jedan sat.Najveći strah, kako objašnjava ovaj moreplovac, bio je od santi leda na prilazu Grenlandu. Aktivirali su najsavremeniji radar koji otkriva svaku santu, a preko dana ploveći između ledenih planina, koje se od severa spuštaju ka jugu, uplovili su u prelepi Kanal princ Džordž, koji vodi 50 kilometara u dubinu Grenlanda.

„Gledali smo visoke planine, glečere koji se tope, na stotinu vodopada. Voda je bila tirkizno zelena sa mnogo manjih santi leda i kraj kanala vodio je ka jednom eskimskom mestu. Eskimi su bili u čudu i nisu znali odakle dolazimo. Kažu da im ponekad dođe jedrilica, ali ne i motorni brodovi. Odmarali smo se tri dana sa Eskimima. Imaju samo jedan heliodrom, gde ponekad nailaze razni putnici, i nikakav drugi saobraćaj. Bave se ribarstvom, žive potpuno normalno, imaju kuće, crkvu, školu... Deca su stalno sedela pored našeg vezanog broda. Bilo je veoma toplo za taj meridijan i bili su obučeni kao mi tokom jeseni i zime. Nije bilo sve u snegu. Videla se trava, ima cveća... Imaju struju preko agregata, koji se pali ujutru u šest i gasi se posle dvanaest sati“, objašnjava svoje eskimske dane naš sagovornik.

Preplovili su potom Labradorsko more, jedno od najgorih na svetu, posebno kada su velike oluje i cikloni. Toga srećom nije bilo, ali je magla bila gusta kao testo, a brod je vešto obilazio sante leda.

NIJAGARINI VODOPADI

Posle brojnih dogodovština na kopnu i pučini, uplovili su u mirnu luku. U zalivu jednog ribarskog mesta celo selo je došlo da vidi brod. Meštani nemaju telefone, osim jednog vojnog, koji su im dali da jave u Beograd da su preplovili Atlantik, i prešli najteži deo plovidbe od Grenlanda do Kanade

Trasa ih je dalje vodila rekom Sant Florens prema Kvebeku, Montrealu i susretu sa kolonijom naših iseljenika. Iz Montreala preko šest prevodnica odlaze prema Ontariju, u Torontu brod dobija najlepše mesto za vez kod televizijskog tornja, i tu ih dočekuju Srbi i ispraćaju prema Daldan kanalu, koji spajajući jezera Ontario i Iri ide paralelno sa rekom Nijagara i stiže do čuvenih vodopada koje je ukrotio Tesla. Tu je održana i proslava 150. godina od njegovog rođenja, a na mestu na kome je te 2006. otkriven spomenik Tesli sve je bilo pusto.

Dalji put „Nikolu Teslu“ vodi vodama SAD-a, gde im vlasti u gradu Iri odobravaju boravak do februara 2011. Sekući talase i Misisipija i Misurija, obilazeći dom velikog Tenesija Vilijamsa, upoznajući krajolike, najmoćnija zemlja sveta sa vode im otkriva i svoje lice i naličje.

U Klivlendu se među srpskim iseljeništvom Kresojević sa suprugom i posadom naslušao strašnih priča, onih o podelama, četničkoj i partizanskoj emigraciji, dve crkve i tridesetogodišnjoj zavadi o tome čija je Crkva Svetog Save, koju nije uspeo da razreši i pomiri ih čak ni blagopočivši patrijarh Pavle kada je boravio među njima.

„Nakon sudskih tužakanja više ne vlada takav razdor. Oko nove crkve je groblje, a imanje koje su kupili novopridošli emigranti sa vizama Titovog doba ispostavilo se kao unosno. Otkrili su naftu koju vade, i bogati su“, kaže Kresojević.

OSTVARENJE SNA

„Nikola Tesla“ je dalje plovio ka Detroitu, jezeru Hjuli, pa u Mičigen, i onda u Čikago, gde našeg moreplovca i njegovu lađu dočekuje novinarka Tamara Vesna sa čikaške televizije. Ona je sa našim konzulatom organizovala da se brod „Nikola Tesla“ nađe na mestu gde se odigrala svetska izložba sa koje je naš naučnik sa Vestighausovom finansijskom potporom „zapalio“ Čikago.„Najzad na željenom mestu. Veliko uzbuđenje je vladalo u meni i među posadom. Ostvario se moj san. Ljudi su bili presrećni kada su videli našu zastavu i brod. Sa Vesnom Jugović gostovali smo na tri čikaške televizije. Bili smo u samom centru grada gde prođe dnevno 1.000 biciklista. Tu je bio vezan brod, jer nismo hteli u marinu, već uz samu stazu“.

Brod je srpska dijaspora dočekala s velikom pompom i Kresojević obilazi Gračanicu, Dom kulture Sveti Sava... Svi su hteli da vide fotografije velike avanture preko Atlantika, a Kresojević je u Ameriku stigao i sa svojim filmom o obnovi manastira Hilandar.

„Nisam ni znao da su mnogi naši političari dolazili u Čikago da sakuplju novac za nekakve svoje projekte. Tu je bez našeg znanja i traženja sakupljeno 2.000 dolara kao pomoć, a sve je to uradio jedan divan Beograđanin, doktor Živojin Pavlović, koji je glavni organizator svega što se dešava, pa i izložbe o Tesli. To je bila jedina novčana pomoć koju sam, iako nisam tražio, imao za ovaj put“, otkriva Kresojević.

Uz pomoć našeg konzula u Čikagu napustili su grad rekom Ilinois i svi se sa svojim plovilima spustili se prema jugu. Tako je „Nikola Tesla“ mesec dana putovao državama Njujork, Mičigen, Misuri, Alabama ka Floridi.

Na Misisipiju punom brodova, ogromnih tegljača, šlepera i prljavštine, otkriva da Amerikanci sa juga ne izlaze na reke, a gradovi liče na savski deo Beograda. Stižu i do reke Tenesi, popularne među nautičarima iz cele Amerike, kao veštačko jezero Kentaki, kroz koji se plovi dva dana.

U Sent Luisu nailaze na nove iseljenike, uglavnom Srbe iz Bosne pristigle 1995. na američko tle i, kako kaže sagovornik, pet dana su kazivane tužne priče. Mnogi su zbog krize ostali bez posla, a onda i bez kuća jer nisu mogli da otplaćuju kredite.

Nakon dolaska u meksički zaliv u Panama sitiju brod „Nikola Tesla“ 11 meseci ostaje na vezu kod jedne Požarevljanke. Tada naš moreplovac da bi zaradio za povratak počinje da se bavi svim i svačim: kreči, restaurira, kopa, sređuje bašte, čisti restorane, radi sa Amišima... Sve da bi svoj podvig okončao vraćanjem „Nikole Tesle“ u Beograd.

Najzad je sakupio 20.000 dolara i zaplovili su ka Đenovi, iz koje će uskoro u beogradsku marinu uploviti čovek koji je ostvario svoj san savladavši Atlantik Tesli u čast.

Izvor: www.akter.co.rs 

• < Prev
• Next >