PROFESIJA - Instruktor Dragan Knežević uči Beograđane da jedre

PROFESIJA - Instruktor Dragan Knežević uči Beograđane da jedre

Jedro nad Savom

Ne radi se o jeftinom sportu i zadovoljstvu, jer jedrilice koštaju od dve hiljade evra do čitavih 15.000

Nije bilo lako naći sudiju i instruktora jedrenja Dragana Kneževića Kneza. Većina onih koji odlično poznaju Beograd ovde se slabo snalaze. Od Gemaxa pa do nove lokacije Akademskog jedriličarskog kluba Beograd treba proći uz Savu sve do novog železničkog mosta.

Tu su uz reku načičkane kućice i radionice. Nizovi cvetnih bašti i loza, sa grožđem koje još nije obrano, stabla sa očito zrelim smokvama, koje su već na granama počele da se suše. U radionicama se nešto užurbano radi. Nije ni čudo, tu u blizini se zaravnjava mesto gde će novi beogradski most preko Save izlaziti na novobeogradsku stranu.

Prolazimo pored gigantskih okruglih mreža armature savijene i spremljene za gradnju stubova na kojima će ležati golemi luk preko reke. Bageri ruju, kamioni se utovaruju i istovaruju. Buka.

Samo malo dalje, u pristanu ili marini, gde su na vezu jedrilice i brodovi kao da sam stigao u oazu.

Sve je poklopljeno takvim mirom i uokvireno iznenađujuće čistom Savom. Nemarno odložena četka za lakiranje brodova, poneki bucov koji iskoči iz reke i praćakne se nazad, nekoliko čamaca sa utihlim pecačima i veslač koji u skifu klizi po malom zalivu. Mačak koji to gleda dok se izležava na obali.

Začuđujuće brzo taj mir prelazi na fotoreporterku Stefanu i mene. Konstatujemo da je Dragan Knežević Knez čovek iz kojega prosto zrači smirenost. Nema lulu i kapetansku kapu, ali sav je pun nekog spokoja koji verovatno dobija od Save i Dunava.

Sedimo na krmi lepo sređenog porodičnog plovila, koje za ovu priliku vrši funkciju komandnog broda.

Knez predstavlja flotu jedriličarskog kluba i jedrilice na kojima vrše obuku:

- Najmlađi, oni do 15 godina kreću sa obukom u klasi optimist, radi se o jedrilicama 2,20 metara dugim. Sledeća je klasa laser, koja je prelazna za jedriličare do 18 godina, a ona unutar sebe ima podelu na žensku klasu, koja se razlikuje po tome što im jedra imaju 5,7 metara kvadratnih, dok muškarci plove uz pomoć jedara od 6,7 metara. Zatim ide klasa fin, muška olimpijska kategorija jedrilica dugih pet metara. Ne radi se o jeftinom sportu i zadovoljstvu, jer optimist košta dve hiljade evra, laser je oko pet, a fin i čitavih 15.000 evra.

Većina flote je klupska, a ne privatna jer nam je namera da deca napreduju zahvaljujući kvalitetu, a ne tome što su mu mama ili tata kupili brod.

- Šta se događa zimi, kako tada jedrite?

- Biramo lepe dana; a onda imamo i naše prijatelje iz Pirana, u Sloveniji, iz kluba „Galeb“, kod kojih odlazimo da se pripremamo. Naravno oni dolaze i kod nas, posebno leti ili na regate koje organizujemo zajedno sa opštinama Majdanpek i Donji Milanovac pod nazivom Kup Đerdapa, kada nam je regatno polje, znači mesto gde se jedri, Dunavsko jezero, zapravo jedan moćan deo Dunava dug sedam i širok dva i po kilometra koji ima jedinstvenu klimu za nas jedriličare, sa konstantnim vetrom.

Jedriličari su očito vrsta koja se drži međusobno, pa tako savski ljubitelji plovidbe na stari način, prirodnim sredstvima, često gostuju u Konstanci, Herceg Novom, Puli i Splitu, bilo dok se pripremaju ili kada nastupaju na regatama. Samo u Srbiju AJK učestvuje na 22 regate. U slučaju kada se takmičenje održava na drugom kontinentu onda se brodovi iznajmljuju. AJK Beograd ima 160 članova , od kojih je njih pedesetak aktivnih, a ostali su ljubitelji jedrenja ili bivši jedriličari koji i dalje dolaze u klub i pomažu koliko ko može. Godišnja članarina je pet hiljada dinara, a Škola jedrenja je besplatna. Često pomažemo i invalidnim licima, koja se kod nas obučavaju za samostalnu plovidbu.

Pitam ga da li je bilo onih koji su Dunavom od Beograda otplovili do ušća Dunava, u Crno more i Mediteran pa dalje ili na neko od grčkih mora ili na Jadran, a možda i na okean.

Objašnjava mi da to zbog prevodnica na Dunavu, posebno one na Đerdapu, to i nije baš tako lak poduhvat, ali da je bilo onih koji su se u to upuštali. Jedan član kluba je tim putem otišao na Jadran, ostao tamo pet godina, pa se vratio! Imaju i jednoga koji je živeo u Južnoj Africi i dugo gradio svoj jedrenjak kojim je kasnije prešao okean da bi došao u Mediteran i Dunavom stigao do Save.

- E, on ima tih priča sa okeana, posebno iskustvo sa talasima visokim deset i dugim po dvesta metara. Pričao nam je o susretu sa kitom i to tako da je kit bio iznad njih, u vrhu talasa, a oni u njegovoj udolini, tako da su ga gledali odozdo!

Zanimljiva priča, ali za jedan drugi put.

Sunčeva zraka odbija se od hromiranog rukohvata na krmi broda gde smo razgovarali i tera nas da žmirkamo. Ali ne smeta, ta igra svetla na Savi, goleme krošnje stabala i glatka površina u Zimovniku deluju kao poklon dok gledam na grad koji pulsira tamo oko Beograđanke i hrama, koji se vide odavde, ali bez onih nervoznih pratećih zvukova. Knez je ljubazan pa nas vraća nazad u Novi Beograd, u blok 70, koji je jedva kilometar udaljen od pristaništa. Naravno, Knez savskih jedrenjaka vraća se u svoju oazu.

www.danas.rs

• < Prev
• Next >