Moja Lađa

Čudesni svet delte Dunava

JESEN NA SEVERU Rumunije i jugu Ukrajine, tamo gde se spajaju reka Dunav i Crno more, vreme je za neverovatni prirodnjački turizam. Velike grupe turista iz Engleske, Nemačke, Austrije, Italije, ali i iz Rusije, Srbije, Mađarske, ovih dana stižu u deltu Dunava u potrazi za čarima prirode i avanturama na vodi, u šumama i ševarima.

Do pre petnaest godina delta Dunava bila je prava divljina u koju gosti i turisti nisu smeli da zalaze. Danas ovde preko rumunskih agencija godišnje stiže oko 70.000 ekskluzivnih gostiju, uglavnom zaljubljenika u veliki plavi Dunav. Njihova najveća želja je da vide deltu i kako najlepša evropska reka zamire u duboko more.

Dunav ima dva izvora i tri ušća, a nastao je u slivu reka Breg i Brigah u nemačkom selu Donauešingen, po kome je i dobio ime. Ova velika evropska reka teče od zapada prema istoku, a njen sliv zahvata deset država, 28 pritoka i rečni tok dug 2.850 kilometara. Iz Srbije Dunav izlazi kod Kladova i nastavlja preko Krajove prema Bukureštu, ali iznenada kreće prema severu Rumunije. Tim rečnim putem, koji prate i evropski drumovi, može se stići do Bukurešta i potom do Konstance.

Od Beograda do Konstance ima 800 kilometara. Put je nov i širok. Od luke Konstance do grada Tulčea, gde se Dunav širi pre ulaska u more, ima još 170 kilometara. Tim putem se ulazi u zonu delte, koja se ne može sagledati jednim pogledom i samo jednim putovanjem.

- Delta Dunava je nastala u ravnici blizu mora širenjem tri glavna rukavca i kanala Tulča i Sveti Đorđe na jugu, Sulina na sredini, Čila i Vilkovo na severu. Ovo je posle Volge druga po veličini rečna delta na Starom kontinentu i najbolje očuvana delta u Evropi. Nastala je pre više od 4.000 godina, ali i dalje raste, jer Dunav godišnje nanese 67 miliona tona aluvijalnih naslaga. Ove naslage uvećavaju deltu i njenu divljinu - opisuje ovaj prirodni rezervat Silviu Gjorge, predsednik rumunskog Nacionalnog udruženja za seoski, ekološki i kulturni turizam. 

Kada se ovde, na prostoru Podunavske nizije, severno od rumunskog grada Konstance prema Ukrajini, reka nađe pred umirom u more, Dunav se otima, brani i deli na tri velika rukavca, stvarajući deltu čarobne lepote. 

Deltu Dunava prvi je otkrio Herodot sa Halikarnasa 484. godine p.n.e. ali je bilo potrebno da prođe mnogo vekova dok svetski prirodnjaci i naučnici nisu ušće plave reke sa slatkom vodom u ovo slano more proglasili čudom prirode. Prvo su rečne šume Letea 1938. godine proglašene prirodnim rezervatom, a 1972. je taj status dobila i zona Buhajova, u kojoj živi velika kolonija pelikana. 

- Ušće Dunava je jedna od najvećih vlažnih zona u svetu i najveći areal trstika na planeti. Više od polovine rezervata i biosfere delte Dunava je netaknuta priroda. Čini je hiljadu rukavaca i jezera, ploveća ostrva i obale, peščane dine, nepregledne rečne šume, livade i plantaže ševara i trske. Biljni svet čine rumunske, mediteranske, balkanske i azijske vrste biljaka - objašnjava Silviu Gjorge.

Ušće je i stanište raznovrsnih vodenih ptica, preko 331 vrsta, od kojih je deset pod zaštitom, među kojima i beli i kudravi pelikan, kašikar, velika bela čaplja, mala bela čaplja, crvenokljuni i žutokljuni labud, vlastelica, utva zlatokrila, orao belorepan.

Srpski orao belorepan i dunavski stepski soko, prave su retkosti. U ovoj dugoj i gustoj mreži vodenih tokova “stanuje” i oko 450 vrsta ribe, a najbrojnije su štuke, smuđ, šaran, deverika, som, bodorka, crvenoperka, grgeč... 

- Ovo područje plivajućih ostrva prekrivenih trskom, šumom, pašnjacima i peščanim dinama predstavlja izuzetan spoj kultura i stanovništva, kao i stanište brojnih divljih životinja. U ovo carstvo netaknute prirode ljudi i brodovi ulaze i kreću se po strogo utvrđenom režimu. Samo pet odsto delte je osposobljeno za prisustvo i kretanje ljudi. Starosedeoci se u svojim rečnim selima bave ribolovom i uzgajanjem trske, dok goste smeštamo u turistička naselja oko luke Tulčea - otkriva Paul Branović, generalni direktor turističke agencije iz Tulče. 

Sav ovaj fascinantni krajolik, divlja i prelepa priroda obavijeni su nestvarnom tišinom, a za posetioce sve je to još uvijeno u neku dozu mističnosti. I meštani, gosti i turisti kroz deltu u Rumuniji kreću se redovnom brodskom linijom od Tulče do Svetog Đorđa i Suline. Zavisno od toga da li se želi uživanje u prirodnim lepotama, lovu i ribolovu, kupanju ili fotografisanju retkih ptica, mogu se izabrati turistički paketi. Turisti borave u plovećim hotelima i malim etno-naseljima u dubini rukavca Sveti Đorđe. A ti hoteli zapravo su brodovi koji ispunjavaju sve potrebne uslove za uživanje - smeštaj, ishranu i izlete čamcima. Oni su opremljeni generatorom čiji zvuk ne premašuje zvuk jedne veš mašine i ne uzrujava ptice. Brodići plove do dubine od 80 centimetara, tako da mogu krstariti i plićim kanalima. U program je uključena vožnja čamcima po kanalima sa niskim nivoom vode gde se nalaze ptice, kao i do jezera, gde se nalaze kolonije pelikana. U novembru, kada su stabla bez lišća, ogolela, ptice se najbolje vide. Da bi se u objektiv foto aparata ili kamere (što se plaća) uhvatili retki lepotani pelikani ili srpski orlovi, potrebno je strpljenje i debeli živci. Te osobine treba da imaju i avanturisti, koji vole da pešače ili da veslaju duž delte. Najinteresantniji je program za ribolovce, koji ustaju i doručkuju u svitanje. Odvoze ih u zone gde mogu da pecaju šarane, štuke ili smuđa. Ribe se pecaju u rukavcu Sveti Đorđe i u jezeru Jerenčuk. U Tulči je organizovan čak i "Kup Delte u pecanju štuke". Snažne i zubate štuke posle ulova vraćaju se u vodu, jer su pod zaštitom kao retke vrste. 

U malom ribarskom selu Sveti Đorđe starosedeoci žive od ulova i prodaje ribe, ali i od uzgajanje voća, povrća i trske. Veće seoske bašte su smeštene na ostrvima do kojih se stiže isključivo čamcem. Rad u baštama je težak jer se radi stojeći u blatnjavoj vodi. Na sličan način se bere i trska. Dunavski seljaci imaju običaj da govore kako je delta najveća močvara u Evropi od koje oni solidno žive. U delti Dunava nalazi se najveće područje od 240 hektara pod trskom, sa kog se ubere čak 330.000 tona. 

Ove rečne aktivnosti i programi za ljubitelje prirode i avanturiste, ukomponovane su sa divljinom, ali i “pitomijom” prirodom, što deltu čini idealnom destinacijom za specijalizovani turizam. Poslednjih godina posećuje je sve veći broj sportista, uglavnom veslača i plivača koji tu dolaze na pripreme. Nemci su organizovali i najdužu turističku regatu na svetu "Od izvora do delte Dunava". U njoj učestvuje više od 150 kajakaša koji od izvora u Nemačkoj do delte Dunava u Rumuniji prelaze 2.455 kilometara za 73 dana. 

U ušću Dunava svoje mesto mogu da nađu naučnici, istraživači, šumari, lovci i ribolovci, sportisti na vodi, plivači, kao i avanturisti svih afiniteta. Dve veće urbane sredine u divljini dunavske delte su gradovi i luke Tulčea u Rumuniji i Vilkovo u Ukrajini. To su stari gradovi, iznikli na temeljima rumunskih i kozačkih utvrđenja, koji su danas i vazdušna i vodena luka. Hoteli skromnih kapaciteta glavno su odredište za turiste. I dok se Tulčea nalazi na peskovitoj obali, Vilkovo je poznato kao dunavska Venecija, jer je izgrađeno na kanalima. Grad je autentičan, nesvakidašnji, sa centralnom ulicom kojom se ne može ni ići ni voziti, jer je to Belgorodski kanal kojim se prevozi samo čamcima. 

Podzemne i nadzemne vode dodiruju se na nevidljiv način, u utrobi zemlje, u plićacima i na obali. Da bi se najbolje videlo kako velika plava reka ljubi Crno more, treba se popeti na neki od trgovačkih ili putničkih brodova koji iz kanala i luka Tulčea, Sulina i Vilkovo uplovljavaju u slanu vodu i jezde prema Odesi ili prema Konstanci. Mesto tog vodenog poljupca reke i mora u Sulini obeležava veliki svetionik, smešten na kamenoj prevlaci. Tu se Dunav i Crno more spajaju nevidljivo, obe vode imaju plavu boju, a ovaj zagrljaj je najlepše čudo prirode u delti Dunava.

TRI LUKE, 28 SELA I MNOGO RETKIH PTICA 

Sama delta na prostoru Podunavske nizije sa slanim jezerima ima površinu od 4.400 kvadratnih kolometara u Rumuniji i malo u Ukrajini. Polovina ušća Dunava je ispod visine mora, ostatak je na nultoj koti, a zbog čudesne prirode čitava delta Dunava od 1991. godine je pod zaštitom UNESKO. 

Delta predstavlja treći po veličini biodiverzitet u svetu, sa više od 5.500 vrsta flore i faune. Ovde je stanište svetske populacije patuljastih kormorana, crvenogrudih gusaka, belih pelikana i ugroženih dalmatinskih pelikana. Na području delte živi i oko 16.000 ljudi u 28 sela i tri luke.

Izvor: www.novosti.rs

• < Prev
• Next >