Posle otvaranja brane u Vrbasu
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: ФОТО ПРИЧЕ
- Published on Sunday, 20 September 2009 06:31
- Written by : skipper
- Hits: 4807
Pomor ribe u kanalu
Vrbas - Posle otvaranje ustave Vrbas radi regulisanja vodostaja, velike količine ribe su prešle u najzagađeniji deo Velikog bačkog kanala i uginule. Ispod prevodnice na vrbaskom Šlajzu kanalska riba se borila za kiseonik. Pecaroši na Šlajzu rekli su da je pomor ribe uobičajen prizor nakon svakog otvaranja brane. Izvesnu količinu ribe, pre nego ugine, pojedini ribolovci koriste kao mamac za veće primerke, dok postoje i oni, koji veće primerke ispod brane pecaju za ishranu ili prodaju.
Pecaroši kažu da su ranije više puta, organizovali akcije vraćanja ribe mrežama, ali su odavno odustali od takvih akcija.
- Pecamo preživele kedere koji su dobar mamac za smuđ na Šlajzu, ali nažalost, ima i onih koji vade veće primerke pre nego što uginu i prodaju ih na pijaci - pričaju pecaroši.
- Ovo nije prvi put. Kad god se otvori brana, prilična količina ribe završi u ovom delu kanala u kojoj nema života. Zbog manjka kiseonika, isplivavaju na površinu i uginu. Više se niko ne buni, jer valjda, zbog vodostaja, tako mora - kaže Vrbašanin Boro D.
- Ove godine sam odustao od pecanja, iako ribe u čistom delu kanala ima. Razočaran sam, jer niko ne obraća pažnju na ovakve slučajeve - kaže Miodrag Banjević, žitelj naselja Šlajz. On dostaje da ima dosta uginulih šarana i zlatica teških i do 1,5 kilograma.
Odgovorni u „Vodama Vojvodine“ kažu da je brana u službi Osnovne kanalske mreže, te da je bila otvorena svega četiri centimetra u periodu od 24 sata, kao i da se broj otvaranja brane povećava tokom kampanja šećerne repe u šećeranama u Crvenki i Vrbasu.
Gojko Grujin, bivši šef ribočuvarske službe za Bačku, kaže da i učestalije otvaranje brane smanjuje riblji fond.
- Ribolovci su do sada imali pojedinačne akcije spasavanja, ali bez angažovanja „Voda Vojvodine“ koje gazduju i ribarskim područjima, neće biti bolje. I pored obaveznog poribljavanja, prirodno mrešćenje je najbolji način, a neretko kroz branu prođu i kapitalni primerci što je najveća šteta - kaže Grujin. On dodaje da bi problem mogao biti rešen postavljanjem prepreke koja bi sprečavala odlazak ribe preko brane.