Otpad nije đubre, već resurs
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: ФОТО ПРИЧЕ
- Published on Tuesday, 22 September 2009 10:50
- Written by : skipper
- Hits: 5167
Otpad nije đubre, već resurs
BEOGRAD, 20. septembar 2009 - U Srbiji se danas reciklira svega 6 do 7 odsto smeća, dok je u evropskim zemljama biološki otpad važan resurs za preradu.
U evropskim zemljama biološki otpad prerađuju u kompost koji služi za grejanje, dok ostalo recikliraju i vraćaju na tržište. Slovenci su na najbolji način pokazali da otpad nije đubre, već resurs. Slovenci su na najbolji način pokazali da otpad nije đubre, već resurs.
Čovek dnevno, kažu podaci, ostavi iza sebe kilogram smeća. Deponije danas više nisu samo komunalni i ekološki problem. Brda od smeća u razvijenim zemljama postaju uređene površine pored kojih se čak igra i golf, ali i posao koji donosi novac. Na smeću zarađuju mnogi, oni koji ga skupljaju, koji ga prerađuju, a u razvijenim zemljama i oni koji ga prave-građani.
"Mi dvaput uzmemo jednu kantu za smeće, nasumice i pogledamo šta je unutra. I ako je unutra samo onaj otpad koji i treba da bude tamo nagrađujemo da izvesnim iznosom novca građane", kaže Janko Kražmar iz ljubljanskog komunalnog preduzeća "Snaga".
"Familija koja proizvodi smeće, ceo krug kad se završi na kraju će iz tog smeća dobiti elektriku", navodi gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković.
Najveći projekat koji je Evropska unija finansirala u Sloveniji je uravo izgradnja deponije. Kad se potpuno završi, Slovenci će se grejati ogrevom koji se dobija od recikliranog smeća. U toj državi je i zakonom precizirano koliko različitih vrsta smeća se odvaja. A zakon, građani, bez pogovora, poštuju.
Slovenci su projekat recikliranja počeli pre oko osam godina, ali je tek od nedavno počeo da daje rezultate. Osim što čuvaju životnu sredinu, Slovenci recikliranjem štede i novac iz gradskog budžeta.
A u budžetu Srbije nema dovoljno novca za ovu svrhu. Mi čak, kažu poznavaoci, nemamo ni deponije, nego smetlišta koja zagađuju zemljište i ugrožavaju životnu sredinu.
"Mi se sada nalazimo u poziciji da upravo tragamo za odgovornim rešenjem po modelu zagađivač plaća, kako da dođemo do novca, jer upravljanje otpadom nije više socijalna ekologija, po modelu manje smeća, više cveća, nego je to ozbiljna tržišna pozicija. Ukoliko ste dogovorniji, bolje odvajate otpad manje plaćate. Na taj način postoji motivacija koja je u Srbiji izvodljiva", objašnjava savetnik u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Srbije Siniša Mitrović
Ekologija i biznis će u budućnosti biti veoma povezani, čak i u Srbiji. Zelena ekonomija, slažu se stručnjaci, može da donese nova radna mesta, dok bi upravljanje otpadom i energija dobijena od otpadaka uskoro mogli da postanu važni poslovi.
Izvor: B92