Moja Lađa

Očistimo priobalje, čuvajmo blago koje imamo, đubre ide na našu savest

Nabujali Dunav i Sava se povlače i za sobom na šetalištima ostavljaju veliku količinu mulja, blata, praznih flaša, kesa, otpadaka od hrane i sličnog smeća

Okolnost da leži na dve reke Beogradu donosi status svojevrsnog bisera među gradovima ovog dela Evrope, ali i veliku odgovornost: održavanje čistoće na površinama ove dve vode u velikoj meri prepušteno je savesti samih Beograđana.

Kada su se ovog proleća Dunav i Sava izlili iz korita, šetališta su bila nekoliko metara uža, o čemu je Telegraf već pisao. Sada, kada se voda povukla, još uvek su na obalama vidljive skele i improvizovani mostovi koji obale povezuju sa splavovima.Ipak, ono što je važnije: iza vode je na šetalištima ostala velika količina mulja, blata, praznih flaša, kesa, otpadaka od hrane i sličnog smeća.

Zamislite sada: leto je počelo, vi, u nekom jako dobrom društvu, sedite na splavu, ili na obali reke, uživate u hladovini i tišini, rashlađujete se nekim napitkom, oduševljavate se pogledom na prirodu, kad odjednom – pred vašim nogama poljavulju se prazne flaše, čaše, kese ili ostaci nečijeg ručka.

A sada zamislite i da se u takvoj vodi kupate.

Briga o rekama koje Beograđanima i njihovim gostima višestruko pomažu – najjednostavnije rečeno – podeljena je između dva “tabora”. Jedan čine zaposleni u JVP “Beogradvode”, koji za svoj posao dobijaju platu, a u drugom smo svi ostali. Kako su u ovom komunalnom preduzeću za Telegraf objasnili, oni vode računa o čistoći priobalja i rečnog dna.

- U situacijama kao što je trenutna, gde poplavni talas, koji se kretao iz Centralne Evrope ka Beogradu, sa sobom nosi granje i različite vrste otpada, naše ekipe uredno obilaze i registruju lokacije u priobalju gde su rečni nanosi ovog tipa najveći.

Odmah po povlačenju nivoa reka ekipe JVP Beogradvode će samostalno ili u saradnji sa drugim komunalnim preduzećima pristupiti čišćenju jednog po jednog dela gradskih šetalista i priobalja – kažu u ovom preduzeću za Telegraf, i dodaju:- Osim čišćenja šetališta u priobalju, JVP Beogradvode sukcesivno, u etapama, obavlja izmuljenje rečnog dna jednog po jednog dela priobalja.

Trenutno je u toku akcija izmuljenja rečnog dna na Zemunskom keju, nizvodno od restorana Venecija. Tokom ovakvih akcija, zajedno s muljem, sa dna reka pokupimo i nataloženi otpad.

Pomenute poplave, koje su ovih dana zadesile neke evropske zemlje, svakako su u Beograd donele određenu količinu otpada, ali je jasno da je veći deo smeća “domaće proizvodnje”. Izvoršta su mu, sa jedne strane, ugostiteljski objekti na obali, a sa druge i nesavesno građanstvo.

Otpatke koji, umesto na mestima za to predviđenim, završe u reci, voda će odneti nizvodno, u neki drugi grad, a problem potpunog uklanjanja ovog otpada iz sliva reka rešava se na akumulacijama, u jezerima Đerdap i Perćac. Međutim, na tom putu, ovi materijali višestruko ugrožavaju biodiverzitet voda, a samim tim i zdravlje svih nas.

U vremenu napredne tehnologije, kada su svi resursi iz priode podređeni interesima novca i krupnog kapitala, zbog čega je i “klimatska slika” planete ozbiljno narušena, jedini način da pomognemo sopstvenoj životnoj sredini, jeste da spustimo prag tolerancije pojava poput nebrige, bahatosti i aljkavosti prema našim vodama.

• < Prev
• Next >