Moja Lađa

Plovidba ka prestonici uz podršku lokomotive

Nekad su brodovi do Beograda stizali znatno teže, uz podršku sa obale. Najteže bilo putovanje kroz Sipski kanal, kada su parnjače morale da priskaču u pomoć. U predratnom periodu, kada snovi građevinara o izgradnji hidroelektrana "Đerdap" nisu bili ni blizu ostvarenja, plovidba velikih lađa ka Beogradu bila je znatno teža, neizvesnija, a slobodno možemo da kažemo i - opasna.

Posebno teško bilo je proploviti kroz Sipski kanal, nazvan po mestu Sip, koje i danas postoji.

Zato su tadašnji brodari morali da pribegnu pomoći sa kopna, tako što je lokomotiva išla kolosekom napravljenim tik uz reku, a železničari bi čeličnom sajlom povlačili brod kako bi lađa mogla da savlada uzvodne prepreke.

- Brodovima je bila neophodna podrška, zbog jakog pada vode i njenog velikog otpora - objasnio nam je kapetan rečne plovidbe Petar Antić. - Tada je sve bilo drugačije. Ova trasa bila je teška i opasna, a brodski motori često nisu imali snagu koja bi bila dovoljna da se savlada ovakva prepreka. Zato je morala da pritekne u pomoć dodatna snaga - sa obale.

Kako objašnjava naš sagovornik, ovakav način uzvodne plovidbe i borbe sa brzim delovima Dunava nije nastao tada, već je to nasleđe davnih vremena. Doduše, tada su postojala konjska vuča, pa bi za upregnute konje koji bi lađu vukli sa obale bio zakačen dug, jak konopac i oni bi prevlačili brodove kroz težak deo rečnog toka.

Takve slike pamti stari Beograd, jer su mnoge lađe bile privlačene na taj način uz desnu savsku obalu, do tadašnjeg pristaništa i mesta gde njdanas dolaze turistički brodovi i takozvani kruzeri.

Istini za volju, u davna, teška vremena, ovakav posao obavljali su i saraori, ljudi čiji zadatak je bio da pukom ljudskom snagom privlače brodove i tegle ih uz obalu.

Snimci koje objavljuju "Beogradske priče" napravljeni su 1938. godine, kada je jedan od brodova na putu ka prestonom gradu prolazio kroz Đerdap. Po pravilu, kormilo broda preuzimali su locovi, specijalizovani kapetani koji su bili zaduženi da pomognu kolegama koji su uspeli da se domognu ovog dela toka Dunava.

Oni su bili stručni i vešti da lađu provuku kroz ovaj delikatan deo i da joj otvore miran put ka Beogradu.

Parna lokomotiva upregla bi svu svoju moć, a udružena sa snagom brodskog motora prevukla bi lađu u mirnije tokove Dunava i mirnu plovidbu ka prestonici.

DANAS LAKO

Posle izgradnje hidroelektrana "Đerdap jedan" i "Đerdap dva" plovidba ovim delom potpuno je drugačija. Kako objašnjava Antić, sada su ovde velika akumulaciona jezera, voda je mirna i običan čamac sada sa lakoćom prelazi neke delove koji su pre nekoliko decenija mučili brodare.

• < Prev
• Next >