Moja Lađa

Panonsko more

Panonsko more je vodeno prostranstvo koje je postojalo na prostoru Panonskog basena oko 30 miliona godina, a nestalo je pre oko 600.000 godina.

Zahvatalo je prostor između Alpa na zapadu i Dinarida na jugu i Karpata i Rodopida na istoku i jugoistoku. Panonsko more bilo je zaliv Paratetisa, koji je činio deo velikog praokeana Tetisa.

POSTANAK I GRANICE

U oligocenu pre oko 34 miliona godina došlo je do formiranja Panonskog basena, tj, do njegovog spuštanja. U miocenu u njega prodire voda iz okeana Tetisa. Tetis je na severu preko Bečkog i Ronskog basena bio povezan sa Paratetisom, a na jugu ta veza ostvarena je preko Transegejske brazde. Od miocena do levanta Panonsko more prošlo je kroz pet faza postojanja i tri stadijuma — morskog, jezerskog i barskog. Ovo vodeno prostranstvo prekrivalo je prostor današnje severene i istočne Hrvatske, zatim severoistočne delove Slovenije , istočne delove Austrije, zapad Slovačke, krajnji jug Češke skoro celu Madjarsku, zapad Rumunije, dio Zakarpatske Ukrajine i značajan deo Srbije(Vojvodina, Šumadija, Pomoravlje).

OSNOVNE ODLIKE 

Potvrde o slatkoj vodi su sedimenitni konglomerati, peščari, lapori i krečnjaci u kojima su nađeni slatkovodni fosili školjaka kongerija, mali ostrakodi i listovi kopnenih biljaka. More je u ostacima peščara ostavio ramenonošca Terebratural-a i glavonošca Aturia, dok su u laporima nađene foraminifere. 

U badenu kada postoji plitko i toplo more, rasli su koralni grebeni i crvene alge Lithothamnium, a u zoni jakih valova živeli su školjkaši debelih ljuštura poput Pectena, Ostrea i Chlamys, i veliki ježevi Clypeaster koje možemo naći u biogenom krečnom sedimentu litavcu, koji se kao građevinski materijal vadio u srednjem veku. U dubljem moru živeli su školjkaši tankih nežnih ljuštura kao Amussium denudatum i Solenomya doderleini.

FAZE POSTOJANJA

Mediteran

Početkom miocena more se proširilo na istočne krajeve Srbije, ali je bilo plitko. U to vreme Avala i Kosmaj su spojeni i činili su poluostrvo. Voda je u Šumadiji prodrla do Arandjelovca i linije Bukulja-Venčac, na zapadu doDrine i Jadra, a na istoku do Donjeg Milanovca i Petrovca. Iz ovog perioda su naslage uglja iz Mlavskog basena. Nađeno je mnoštvo fosilnih riba, fosilne kosti usatog kita, kosti sirena (morskih krava), zubi morskih pasa.

Sarmat

U ovom razdoblju prekida se veza između Panonskog mora i Tetisa u Moravskoj. Šumadijske planine se blago spuštaju tako da voda nadire sve do Kruševca, a Avala i Kosmaj postaju ostrva. U okolini Beograda talože se naslage krečnjaka. Ugalj iz Kruševačkog basena datira iz ovog perioda. Na kopnu su rasla stabla čije je lišće nošeno vetrom dospelo u more, te je nađeno fosilizovano u laporima. Razvijene su uobičajene vrste drveća hrast,  vrba,  bukva, ali i mediteransko bilja kao što su lovor,  fikus, cimetovac. To ukazuje na topliju klima|klimu nego što je danas.

Panon

U panonu (kraj miocena) dolazi do prekida veze između Panonskog i Vlaško pontijskog mora u Djerdapu. Uzrok tome bilo je intenzivno izdizanje Karpata. Kao posledica ovakvih promena voda sa severa nadire sve do Niša i Aleksinca, a dubine dostiži i 850 metara. More ostaje na jugu preko Kumanovsko-preševske povije u vezi sa Egejskim morem, a preko Kačaničke klisure „komunicira“ sa Kosovskim i Metohijskim jezerom. Period pre oko 11-8 miliona godina karakteriše i značajan gubitak saliniteta, pa je vrlo malo sarmatskih vrsta preživelo. Pojavile su se nove, poput puževa Limnaea extensa i Gyraulus praeponticus

Pont

Početkom pliocena uspostavlja se ponovo veza u Djerdapu, nivo vode se snižava, a protok kroz klisuru raste. More se lagano povlači iz Šumadije pa se formiraju Moravski i Kolubarski zaliv. U Vojvodini u dubokim depresijama (do 1000 metara) akumulira se pesak. Bogate naslage uglja u Kostolačkom i Kolubarskom basenu datiraju iz ovog perioda. Panonsko more ušlo je u „jezerski stadijum“. Usled promene nivoa i smanjenja površine nastaju neke nove vrste živog sveta — puževi s naduvanim zadnjim zavojem (Limnaea, Boskovicia, Lytostoma, Valenciennesia), sitni pužić Micreomelania, novi rodovi rebrastih školjki (Limnocardium, Paradacna, Pteradacna, Didacna) i dr.Obale su nastanjivali srodnci praslonova „dinoteriji“, hraneći se lišćem raznolikog drveća. O tome svedoči zub praslona, kojeg je nakon uginuća životinje možda potok doneo u jezerski mulj. Pripadao je vrsti Dinotherium giganteum.

Levant

Levantska faza predstavlja poslednji period postojanja Panonskog mora, koje u ovom razdoblju evoluira iz „jezerskog“ u „barski stadijum“. Voda se zadržala samo u dubokim depresijama, a ostatak je oticao dolinom Pradunava preko Đerdapske klisure. Pre oko 600 hiljada godina i nakon 30 miliona godina postojanja Panonsko more najzad nestaje, formira se savremena hidrografska mreža u kojoj dominira tok Dunava i njegove pritoke.

Postmorska faza

U kvartaru (2 miliona godina do danas) se ulazi u ledeno doba, odnosno naizmeniča topla i hladna razdoblja. Poslednje zaleđivanje u tom nizu bio je glacijal  virm koji je trajao oko sto hiljada godina. Pre 43 hiljade godina na ovom području je živeo neandertalac koji se isteravši medvede uselio u njihove pećine. Kritična vremenska tačka za ljudsku civilizaciju je prestanak Ledenog doba (oko 11.000 do 10.000. p. n. e.), kad su mogli ostaci mora odn. jezera da iscure u Crno more. Nedugo posle toga već imamo kulturu Lepenskog vira (počinje oko 8.000. p. n. e.) koja se formira na obalama Dunava u  Djerdapu. Iako neki naučnici osporavaju biološku i kulturnu vezu Lepenaca i Vinčanaca, možda je baš razlog tome bilo izlivanje poslednjih ostataka Panonskog mora. Na to bi moglo ukazivati i debljina kulturnog sloja Vinče od 14 metara. Paralelan događaj ovom bilo bi otvaranje Bosforskog moreuza na Crnom moru.

Izvor: www.wikipedia.org

• < Prev
• Next >