Miša Anastasijević
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: Nautički Rečnik
- Published on Monday, 14 May 2012 18:07
- Written by Ivana
- Hits: 5568
Miša Anastasijević (Poreč (na Dunavu), 24. februar 1803 — Bukurešt, 27. januar 1885) je bio veliki trgovac i dobrotvor.
Detinjstvo
Otac Anastas, po kome je Miša dobio prezime, bio je zemljoradnik i sitan trgovac u Poreču - (Donji Milanovac). Majka Ruža, domaćica, umrla je na porođaju. O Miši se brinula pomajka Milja, čak i pošto je umro njen muž Anastas. Za vreme Prvog srpskog ustanka Miša i Milja dva puta beže preko Dunava u Austriju. Sa jedanaest godina je u Poreču bio učitelj, budući da je znao da čita i piše.
Poslovni čovek
Već kao dečak započeo je bavljenje trgovinom. Prvo radi kao sluga u dućanu Dinulovića, gde je, između ostalog, kuvao i prodavao sapun. Potom prelazi u najam kod Aga Vula Gligorijevića, tadašnjeg Porečkog starešine.
Godine 1817. postavljen je za carinika na dobrovačkoj skeli, gde ostaje do 1822. godine. Tada već ima ušteđevinu od 300 groša i započinje veću trgovinu. Uskoro je među bogatijim ljudima u Srbiji. Ženi se 1825. godine Hristinom Urošević, preko čijeg brata Sime, koji je pisar knjaza Miloša, stupa u u kontakt sa vladarem Srbije, ali i najvećim trgovcima. Prelazi na trgovinu krupnom stokom za račun austrijskih trgovaca. Knjaz Miloš ga 1833. godine postavlja za dunavskog kapetana, sa nadzorno-arbitražnom ulogom.
Glavni posao Miše Anastasijevića je trgovina solju. Uzeo je zakup monopol na izvoz soli iz kneževine Vlaške i Moldavije, a kasnije i na uvoz soli iz Austrougarske. Time je postao jedan od najvećih trgovaca solju na Balkanu. Imao je oko deset hiljada ljudi u službi, 23 stovarišta u raznim krajevima i najmanje 74 broda za prevoz soli, što mu je donelo veliko bogatstvo. U jednom trenutku je posedovao 1,5 miliona dukata gotovine, što mu je obezbeđivalo položaj jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu.
Dobrotvor
Pozamljivao je novac kneževini Moldaviji, kupovao spahiluke u Vlaškoj, postao veliki dobrotvor koji je novac delio kapom i šakom. Pomagao je mnoge pisce prilikom štampanja njihovih knjiga, oprostio veliki dug svom prijatelju Iliji Garašaninu, poklanjao garderobu ženama Donjeg Milanovca svaki put kada bi tamo dospeo, finansirao beogradsko čitalište i balove na dvoru kneza Aleksandra Karađorđevića, osnovao i finansirao školu na svom imanju u Vlaškoj koju su đaci besplatno pohodili, davao devojkama miraze, spašavao trgovce od propasti opraštajući im dugove ili dajući pozajmice i slično.
Politika
Održavao je dobre odnose sa kneževima Milošem i Aleksadrom. Ušao je u politiku povodom zapleta oko njegovog zeta Raje Damjanovića, inače ministra i predsednika Velikog suda. Ostalo je nejasno šta je bio Anastasijevićev cilj: da on sam ili njegov zet postane knez umesto Aleksandra. Sa knezom je prekinuo odnose kada je Damjanović zbog zavere osuđen na tamnicu i tamo umro, uprkos pokušajima Anastasijevića da ga spase. Kapetan Miša se tada uključuje se u pokret za svrgavanje kneza Aleksandra i sarađuje sa Ilijom Garašaninom i Vučićem. Postaje i predsednik Svetoandrejske skupštine 1858. godine, na kojoj je izvršena dinastijska smena. Pobednik je ipak postala treća strana, Obrenovićevska, pa je Miloš postao knez, a Miša Anastasijević napustio Srbiju i kasnije tek povremeno i na kratko navraćao.
Izgradnja zdanja
Izgradnja kapetan-Mišinog zdanja započeta je 1857, verovatno sa planom da postane dvor, ali je razvoj političkih događaja naveo Anastasijevića da je 1863. godine pokloni 'svome otečestvu'. U tu veliku zgradu smešteni su Velika škola, gimnazija, Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka i muzej. Danas se u njoj nalazi Rektorat Univerziteta u Beogradu.
Sledećih godina likvidira poslove sa solju i od tada samo troši i rasipa novac. Rekao je, verovatno stoga što nije imao muške dece, da nema 'za koga da čuva' novac.
Izvor: www.wikipedia.org