Moja Lađa

Pod zastavom Crne Gore plove samo četiri feribota

Nabavkom dva broda „Kotor“ i „21.maj“ za kompaniju Crnogorska plovidba sa sjedištem u Kotoru, počela je, bar su tako najavili crnogorski zvaničnici, obnova crnogorske trgovačke flote. Taj poduhvat, po svemu sudeći, neće biti nimalo lak. Naprotiv, biće to veliki izazov, naročito ako se pod obnovom podrazumijeva i ambicija da se dostigne moć nekadašnjih kompanija - kotorske Jugooceanije i Prekookeanske plovidbe iz Bara, koje su od 1956, odnosno 1961. godine, kada su osnovane, pa sve do 1992, bile sinonim uspješnosti.

Proces obnavljanja trgovačke mornarice Vlada Crne Gore započela je još 2004. godine, osnivanjem Crnogorske plovidbe, dok je prvi brod te kompanije - „Kotor“, zaplovio prije godinu dana, preciznije 12. januara 2012. godine. Drugi brod „21. maj“ krenuo je na prvo komercijalno putovanje u avgustu prošle godine - Crnogorske plovidbe su, inače, oba broda dale u zakup jednoj stranoj kompaniji. Brodovi su koštali 57 miliona dolara, a s Kinezima, od kojih su kupljeni (napravljeni su u šangajskom brodogradilištu), dogovoren je kredit sa rokom otplate od 15 godine, grejs periodom od pet godina i kamatom od tri odsto. Za nabavku još dva broda, ali za potrebe Barske plovidbe, Vlada Crne Gore, koja je većinski vlasnik i te kompanije, izdvojiće 46,4 miliona dolara. I u ovom slučaju riječ je o kreditu, ali su uslovi kreditiranju povoljniji - rok otplate je 20 godina, grejs period pet godina, dok je kamatna stopa dva odsto. Za razliku od Crnogorske plovidbe, Barska plovidba, koja je nastala nakon segmentacije „Prekookeanske“, naslijedila je dva feribota, „Sveti Stefan“ i „Sveti Stefan II“, koji obavljaju putnički i teretni saobraćaj. 

Kakvo je trenutno stanje u ove dvije kompanije, pokušali smo da saznamo od menadžmenta firmi. Na pitanja Danasa: s kakvim poslovnim rezultatima su završili 2012. i kakvi su im planovi za ovu godinu, iz kompanije Crnogorska plovidba stigli su veoma šturi odgovori. Pismenim putem nam je saopšteno, jer direktor Miodrag Kršanac nije imao vremena za razgovor, da očekuju pozitivan poslovni rezultat i da su zadovoljni ostvarenim rezultatima imajući u vidu činjenicu da je pomorstvo suočeno sa velikom krizom. Saznali smo, takođe, da se razmatra i mogućnosti nabavke novih brodova, a što se tiče pomoći države u kompaniji sve radnje koordiniraju sa Ministarstvom saobraćaja i pomorstva budući da je država 100 odsto vlasnik društva. 

O poslovanju Barske plovidbe, uprkos obećanju Dragane Mašanović, izvršne direktorke, nijesmo dobili nikakvu informaciju. Na sajtu kompanije stoji da je 2011. završila sa gubitkom od 980.000 eura, dok se za 2012. godinu još sumiraju rezultati. Ova kompanija u vlasništvu je države 51 odsto, ima 60 zaposlenih plus 100 pomoraca koji su u ugovornom odnosu. Njeni trajekti saobraćaju od Bara do italijanskih luka Bari i Ankona, prevoze putnike i manje terete, a nabavkom dva broda očekuje se da se BP polako vrati na pomorsko tržište i makar djelimično povrati ugled koji je nekada imala Prekookeanska plovidba. 

U zlatnom periodu za crnogorsko pomorstvo, Jugooceanija i Prekookeanska plovidba iz Bara bile su pravi giganti jer su u vlasništvu imale oko 40 velikih brodova, zapošljavale su više od tri hiljade radnika, godišnje donosile prihod od po stotinu miliona dolara, raspolagale su brojnim nekretninama, a zaposleni su za svoj rad bili nagrađivani velikim zaradama. Sunovrat je počeo 1992. godine, uvođenjem sankcija Jugoslaviji, kada su brodovi tih kompanija ostali zarobljeni u svetskim lukama da bi kasnije po ukidanju sankcija, prije svega zbog loših poteza vlasti, došlo da rasprodaje brodova i gašenja Jugooceanije i Prekookeanske plovidbe. Kakvi su to bili brodovi, govori i podatak da neki od njih i danas plove svetskim morima i okeanima, u tuđem vlasništvu naravno, iako su stari više decenija.

Izvor: www.danas.rs

• < Prev
• Next >