Ovako su Bečlije ukrotile Dunav
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: Vesti iz Sveta
- Published on Sunday, 28 June 2015 06:19
- Written by Ivana
- Hits: 5067
Beč je za Srbiju dragocen kao prestonica dijaspore koja je pomogla tokom i posle poplava, ali i kao riznica rešenja za nabujale vode. Iako Srbiji prete manje reke, impresivno je videti kako su ukrotili Dunav, javlja RTS.
Zbog Dunava, Beč je tokom istorije doživeo vrlo teške trenutke i zbog toga doj velikoj evropskoj reci "nije dozvoljen ulazak" u austrijsku prestonicu kao jednoj reci,.
Ona se pred gradom razdvaja u tri dela tako da u protoku Dunava pored Beča ne postoji ništa prirodno, već je sve delo ljudske ruke. Ako sve to ne pomogne tu su lavovi Otovagnera, koji su postavljeni krajem 19. veka, upravo da bi čuvali Beč od bujice Dunava, raportira ekipa državne televizije iz austrijske prestonice.
Da bi sačuvali prestonicu, umesto da je napuste, Bečlije su u najopasnijem delu Dunava iskopali rov i od te zemlje napravili su veštačko ostrvo. Ko ne zna, nikada ne bi pomislio da je to delo ljudskih ruku.
"Ono što sada najviše pomaže Beču od poplava, zapravo je sam Dunav. Dunavsko ostrvo je atrakcija, ono optički deli reku na dva toka, a taj drugi tok je ono što nama pomaže da vodu kontrolišemo", objašnjava Vilfrid Šimon iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Austrije.
Kontrola nabujalih voda je viševekovni posao. Da bi se na primer dobilo Dunavsko ostrvo, potreban je rad, stpljenje i kombinovanje više rešenja.
"Dobra je i gradnja brana i visokih zidova. Plodotvorno je osmisliti i nešto slično Dunavskom ostrvu, a na rekama u Srbiji imate još mesta, pa je najvažnija mera da se spreči gradnja na zemljištu oko njih", kaže rukovodilac odseka vodoprivrednog preduzeća Bečke vode, Gerald Lev.
Helmut Haberzak sa Instituta za vodoprivredu, hidrologiju i konstruktivnu hidrotehniku ističe da veća gradnja povećava opasnost od poplava.
"Svakodnevno imamo deset hektara zemljišta na kojem se grade kuće, putevi, a dozvoljeno je na tri. Veća gradnja povećava opasnost od poplava, a to je problem i u Srbiji", zaključuje Haberzak.
Manja opasnost od poplava znači veću saradnju civilnog sektora, države i stanovništva. Podizanje svesti je obavezan korak u prevenciji i uspešan austrijski recept. Majska opomena, čini se, pokrenula je Srbiju da nastavi tamo gde je stala 80-ih.
"Što podrazumeva izgradnju infrastrukturnih projekata, novih nasipa, realizaciju projekata koji su stari po deset godina i koji su skupljali prašinu", ističe direktor Kancelarija za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Marko Blagojević.
Za 19 godina, u Srbiji je izgrađeno 20 brana, a u protekle dve godine 23. Potrebno nam je još 400, pa je svaka pomoć dragocena.
"U okviru IPA fondova za sledeću fazu izdvojili smo više od 19 miliona evra za poboljšanje preventivne infrastrukture u formi novih nasipa i drugih načina preventivnih mera", kaže šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport.
Za sanaciju, Unija je izdvojila 172 miliona evra. Taj novac Srbiji je značajan, ali ne i dovoljan. Poređenja radi, Austrija troši 200 miliona evra godišnje na prevenciju u toj oblasti.
Izvor: www.mondo.rs