Norveška: Ribnjaci u starim teretnim brodovima upola jeftiniji od gradnje tradicionalnih
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: Vesti iz Sveta
- Published on Thursday, 07 July 2016 07:02
- Written by Ivana
- Hits: 5635
Norveškim proizvođačima ribe postalo je skoro nemoguće gajiti ribu u ribnjacima na otvorenom moru zbog propisa koje je nametnula država kako bi se sprečila pojava morskih vaški, parazita koji napadaju uglavnom mlade losose, ali i drugu ribu.
Zato se kompanija “Marine Harvest”, vodeći svetski proizvođač gajenog lososa, opredelila za opciju gajenja lososa u starim teretnim brodovima.
Po njihovom mišljenju, “panamaks” brodovi koji su nekad korišćeni za prevoz uglja i nafte, idealno su rešenje problema ( Panama+maximum – najveći koji su mogli prolaziti kroz Panamski kanal, standard iz 1914. godine,). Pored toga, gajenjem u ovakvom prostoru izbegava se rizik da riba pobegne u otvoreno more.
“To je početak gajenja ribe na sasvim novi način“, rekao je izvršni direktor kompanije, Alf-Helge Aarskog, u intervjuu za Bloomberg prošlog meseca prilikom podnošenja zahteva.
Prema izveštaju Nordea bank, globalna proizvodnja lososa će ove godine pasti oko 7 odsto, na 2,15 miliona tona. Zbog cvetanja mora i morskih vaški Norveška je izgubila primat globalnog izvoznika lososa, prepustivši mesto Čileu. Cena norveškog lososa se utrostručila od 2011. godine dosegavši maksimum 19. juna od 7,45 evra po kilogramu.
Norveška industrija ribe je u protekloj godini potrošila 5 milijardi kruna (oko 540 miliona evra) kako bi iskorenila pmorske vaške, kaže Aarskog.
Paraziti se razvijaju u obalnom pojasu, na dubini 7 do 8 metara, pa bi se se uzgajanje lososa u brodovima odvijalo u dubljim vodama. Kompanija “Marine Harvest” razmatra još dva predloga: izgradnju specijalno izgrađenih zatvorenih farmi u obliku elipse uz obalu ili duboko u okeanu.
Po njihovim obračunima, projekat uzgajanja lososa u starim teretnim brodovima je upola jeftiniji od druga dva projekta.
“Kupovina polovnog, 10 godina starog, teretnog broda će koštati oko 7 miliona dolara, preuređenje broda u farmu još 2,5 do pet miliona dolara” kaže Erik Stavseth, analitičar u investicionoj banci Arctic Securities i dodaje da kada se tome pridodaju administrativni troškovi, ukupni trošak bi iznosio 18 miliona dolara, što je upola jeftinije nego izgradnja tradicionalnih ribnjaka uz obalu.
“Ima mnogo “interesantnih predloga””, kaže Kolbjorn Giskeodegard, analitičar Nordea Bank u odeljenju za ribarstvo. “Mnogi od njih verovatno neće uspeti ili ih treba modifikovati. Neki će opet dokazati da su održivi, ali i tu je pitanje troškova“, kaže on.
Izvor: www.telegraf.rs