Moja Lađa

Marina „4. juli” 40 godina okuplja zemunske alase

Stari vukovi iz Zemuna, kako se pre pola veka govorilo za najčuvenije alase s desne obale Dunava, toliko su bili zaljubljeni u reku da su na njoj sagradili i kafanu. Tačnije, reč je o najstarijoj dunavskoj marini „4. juli”, koja je proslavila 40 godina od osnivanja. Osim što se u njoj sidre brodovi i čamci, i danas se okupljaju stari zemunski alasi.

- Ko god dolazi na partiju druženja u marinu, produžava sebi život za tri godine. To je teorema koju su postavili zemunski ribari, a oni su ljudi od reči - šaljivo objašnjava Dule Cirkus, jedan od članova.

Marina danas ima oko 300 članova i oni su njeni vlasnici. Pravilo koje se do danas zadržalo jeste da vlasnici žive za marinu, a ne od nje i time čuvaju ugled koji je sticala 40 godina. 

- Jedan od osnivača Marine „4. juli” je čuveni zaljubljenik u Dunav - Velja ribar. Velja je pecao najlepše deverike i po tome se proslavio i među mnogo iskusnijim alasima. Živeo je u sojenici na Ratnom ostrvu, gde je kuvao ljutu riblju čorbu i pasulj, pa su Zemunci rado veslali do njega na ručak - priča Boban Pireli.U marinu se dolazilo danju, ostajalo noću i odlazilo pred zoru. Nešto od toga se zadržalo i danas.

- Kad ovde sednete na piće i jelo sa drugarima, zaboravite i da pitate koliko ima sati. Mi smo odrasli na reci i živimo na njoj. Pecamo, plovimo i borimo se s nemanima modernog doba.

Kad okolni splavovi nadglasaju naše tamburaše, mi zapevamo iz sveg glasa, pa kom obojci kom opanci - zaključuje Dule Betmen, nazvan tako jer je jedne zore po odlasku iz marine primećen kako visi na vrbi.

 

- Jedan stari alas je umeo da upita: kada je špricer najbolji? Kada je ‘ladan, kada ga ima mlogo i kada je džabe - poručuje Betmen.

Izvor: www.24sata.rs

• < Prev
• Next >