Moja Lađa

Drina mu u duši

Milorad Perić (84) poslednji skeledžija na Drini. U Zvorničkom kraju bilo dosta spretnih skeledžija. Lakše biti rudar nego skeledžija. Drina ne prašta greške

ZVORNIK - Od reke Drine, plahovite i čarobne Zelenike, kako su je nazvali pesnici i hodočasnici, dom starine Milorada Perića (84) iz Donjeg Šepka deli samo magistralni put koji od Semberije vodi do Podrinja i dalje do Romanije i Jadranskog mora. Nije zato čudo da je ovaj starac čitav život proveo na Drini i oko nje. 

U zvorničkom kraju bilo je dosta spretnih i iskusnih skeledžija i čamdžija, ali je Milorad poslednji u svom rodu i kraju vozio skelu od Zvornika do ušća reke u Savu kod Rače, i dalje na jug do Bajine Bašte, Višegrada pa i samog Šćepan Polja... Radio je mnogo poslova. Bio je graditelj nasipa pored Save, radnik pilane u Banji Koviljači, graditlj „Viskoze“, čamdžija, vodeničar. Penzionisan je kao skeledžija. 

- Drina je preko dana mirna i umiljata kao jagnje, a uveče povileni. Nabuja i uzvisi se dva tri metra uz obalu. Ipak, skela je mora da radi, jer deca moraju u školu, lekari u bolnicu, ratari na svoja imanja u lozničkom kraju. Najteže je bilo noću kada se poveća vodostaj, a u mrklom mraku skela puna radnika treće smene. Prevelika je to odgovornost - kazuje starina.

 Kaže da bez reke ne može da zamisli život. 

- Čim ustanem, prvo ugledam Drinu. Odmah ocenim, da li će naići poplava, da li će se zamutiti, oplićati, kako će „raditi“ riba. Čitam je kao otvorenu knjigu. Reka mi je u krvi i duši. Bez njenih jutara, magli, gazova, bukova i vrbaka ne bi bilo ni mene - pričam poslednji skeledžija na Drini.

ISPIT

- KADA smo polagali ispit za skeledžiju u brčanskoj Rečnoj kapetaniji, rekli su nam da ako prevrnemo skelu, najbolje da i sami skočimo u Drinu, jer za grešku na vodi na postoji opravdanje. Čini mi se da je lakše biti rudar - priča Milorad.

Izvor: www.novosti.rs

• < Prev
• Next >