Moja Lađa

Most viteškog kralja Aleksandra

Kako je Beograd opkoračio Savu i prešao na njenu levu obalu. Na današnjem mestu Brankovog mosta tokom istorije se smenilo deset pontonskih

JEDNA od najvažnijih građevina koja je ikada postojala u srpskom glavnom gradu bio je Most viteškog kralja Aleksandra, predivan, viseći kolos koji je istovremeno bio i prvi drumski most koji je prešao na levu obalu reke. 

Ovaj viseći most postojao je na mestu današnjeg Brankovog mosta od 1934. do 1941. godine, kada ga je, na samom početku Drugog svetskog rata srušila ondašnja Vojska Kraljevine Jugoslavije u nadi da će tako zaustaviti nadiranje nacista ka Beogradu.  

Tako je most završio u reci u noći između 10. i 11. aprila 1941. godine, zauvek prekinuvši mnoge nade i sećanja, ali i tramvajsku liniju za Zemun. 

Tramvaj koji je saobraćao ka Zemunu, nosio je oznaku "14" i od hotela "Moskva" do hotela "Central" imao je sedam stanica. 

PRETHODNICA 

Na mestu današnjeg Brankovog mosta Sava je, očigledno, bila najpogodnija za prelaz, pa su tu, tokom istorije, bili najčešće postavljani pontonski mostovi. Oni su bili delo Austrijanaca i Turaka, u doba kada su ova dva carstva bila žestoko suprotstavljena, a nekoliko strahovito krvavih bitaka između njih odigravalo se upravo u Beogradu. 

Tokom prohujalih vekova istoričari su izbrojali po pet austrijskih i turskih pontonskih mostova u Beogradu, uglavnom na ovom mestu, pre nego što je prvi "pravi" most prešao preko reke. To je bio Železnički most, napravljen 1884. godine, koji i danas postoji i paralelan je sa Gazelom. Ali, on ovog puta nije deo naše priče... 

Aleksandrov most, ili, kako su ga još zvali Zemunski ili Viseći, u kooperaciji su uradile francuska firma "Batinjol" i nemačko preduzeće koje je bilo vlasnik i potonjeg, čuvenog MAN. Eto tipične beogradske ironije, kada je 1956. godine, na temeljima prethodnog mosta podizana nova konstrukcija, današnji Brankov most, konstrukciju mosta upravo je obezbedio - MAN! 

Prilazi i definisanje prvog gradskog drumskog mosta počeli su davno pre toga. Još 1921. godine prvi put su pozvani koncesionari kako bi sveže osnovana Kraljevina pregazila ka sremskoj strani. Pa ipak, tek 1930. zatvorena je "finansijska konstrukcija", a radovi na mostu koštali su oko 190 miliona ondašnjih dinara. Za prilaze iz Brankove ulice ondašnja opština izdvojila je još 30 miliona. 

Spajanje poslednjih delova gvozdene konstrukcije obavljeno je u novembru 1933. godine, a jednu godinu kasnije okončani su i radovi na prilazima mostu, kako bi svečano otvaranje moglo da bude upriličeno na kraju 1934. 

Pre toga, u Marselju je ubijen kralj Aleksandar, pa je most, njemu u čast i dobio ime Most viteškog kralja Aleksandra. 

TESTIRANJE ZA VEČNOST 

Sredinom decembra 1934. godine, kada je most zvanično i svečano pušten u promet, u Beogradu se odvijalo najneobičnije testiranje onog doba. Tada je 700 konjanika prejahalo preko mosta, kako bi dokazali njegovu stabilnost. 

To je bila jedinica kombinovana od Artiljerije Kraljeve garde, konjice Podoficirske škole i Zemunskog đačkog eskadrona. Četiri puta su u kasu prejahali preko mosta, dokazujući njegov konačni mir, natkriljen nad Savom. Ceo mali Beograd onoga doba, jedva nešto brojniji od 300.000 stanovnika, sjatio se na obalu Save, kako bi bili sigurni da će njihov prvi drumski most "preživeti" probu. 

I, naravno, izdržao je, jer je jedan beogradski "Švajcarac", čovek elitnog inženjerskog obrazovanja - Mirko Roš vodio ceo projekat. On je čak preciznim novinarima još preciznije objasnio da se most uvijao oko 13 centimetara tokom testiranja i da je to "sasvim prirodno, i da Beograđani mogu mirne duše da šetaju mostom"... 

I bi tako. 

Još jedan kuriozitet, od bezbroj onih vezanih za ovu građevinu, jeste da ima brata blizanca u nemačkom Kelnu. Još interesantnije je da u gotovo isto vreme izgrađen sličan most, po gotovo identičnom projektu u Beču, 1937. godine. Srušio se sam od sebe u Dunav u ranu jutro 1. avgusta 1976. godine, uz samo jednu žrtvu. 

Na neki simboličan način, ovaj most i danas postoji. Žitelji Kraljeva i danas imaju svoj, Savski most, iako Sava protiče oko 200 kilometara daleko od ovog grada. Ipak, preko Ibra se protegao most koji žitelji ovog grada ipak zovu Savskim. Otkuda takva nelogičnost? 

A odgovor je jednostavan: od delova srušenog Mosta kralja Aleksandra, posle rata, stručnjaci su sklopili manji, ali ipak funkcionalan most kojim su u Kraljevu prekoračili Ibar. Tako da most počivšeg kralja, na neki, tipično srpski način - ipak postoji.

MEŠTROVIĆ I SPOMENICI

Posle otvaranja Mosta kralja Aleksandra u javnosti je održana veoma burna rasprava oko ideje Ivana Meštrovića, autora najpoznatijih spomenika u Beogradu. Meštrović je planirao da, na vrlo visokim stubovima, prikaže četiri konjanika, po dva sa obe obale Save. Na beogradskoj strani trebalo je da na konjima budu prikazani car Dušan i kralj Petar, a na novobeogradskoj kraljevi Tvrtko i Tomislav. 

To je unekoliko bila simbolična priča ondašnje vizije jugoslovenstva za koju se Meštrović tobože zalagao. 

Ipak, spomenici nisu bili podignuti jer su se ondašnje beogradske arhitekte sa Dragišom Brašovanom na čelu, oštro suprotstavile ovoj Meštrovićevoj viziji.  

Osim toga što je vajar veoma skupo naplaćivao svoje usluge, ovog puta mu je zamerena i megalomanija, odnosno činjenica da bi ogromne skulpture bitno naružile izgled mosta. 

ALEKSANDAR BEZ SOKAČETA 

Poslednja građevina koja je nazvana prema imenu kralja Aleksandra bio je upravo ovaj most. Danas Aleksandar Karađorđević nema nijednu ulicu ili obeležje u Beogradu, za razliku od svoje supruge, kraljice Marije. 

Bulevar kralja Aleksandra koji je dominira centralnim delovima našeg grada posvećen je kralju Aleksandru Obrenoviću. 

DIMENZIJE 

Prema projektu, Most viteškog kralja Aleksandra trebalo je da služi za tramvajski, kolski i pešački saobraćaj. Njegova ukupna dužina bila je 457 metara, a raspon 261 metar. Zarad nesmetane plovidbe, predviđeno je da se reka premosti otvorom širine najmanje 250 metara, dok je maksimalna visina plovila smela da dosegne 12 metara.

• < Prev
• Next >