Plovidba u "muzeju"
Sviđa Vam se vest ? Objavite je na nekim od servisa ispod...
- Details
- Category: ZANIMLJIVOSTI
- Published on Friday, 17 April 2015 18:58
- Written by Ivana
- Hits: 5571
Tradicija Jugoslovensko rečno brodarstvo posebnu pažnju posvećuje najstarijim lađama na Dunavu. KADA je, krajem 19. veka, napravljena jedna lađa, niko nije slutio da će 120 godina kasnije prevoziti Beograđane i njihove goste, oduševljene prizorom koji mogu da vide sa Ušća. Pišemo o brodu "Kovin" koji je napravljen krajem 19. veka, u trećoj deceniji potonjeg stoleća bio je na prvom ozbiljnom renoviranju, a danas služi kako bi vozio elitne goste rekama srpske prestonice.
Pomoćnik direktora "Jugoslovenskog rečnog brodarstva" Mladen Grujić podseća nas kako je ova lađa napravljena sa kapacitetom od 120 putnika, ali da ih danas prima oko 50, kako bi se, u ovom "vremeplovu" jasno osetio rečni povetarac prošlih vremena...
Kulturno dobro
- "Kovin" je danas najstarije turističko plovilo u Srbiji, a verujem i da spada u najveće veterane na celokupnom toku Dunava - kaže Grujić. - Proglašen je kulturnim dobrom Republike Srbije, i niko ne sme da mu promeni ni formu, ni siluetu. Prošle godine smo ga remontovali, ali krajnje obazrivo, tako da mu je ojačan trup, motor i propeler, kao i delovi drvenarije, ali je sve učinjeno potpuno u duhu kojim je prvi put napravljen.
Ova neobična lađa ne služi samo preduzeću JRB, već je na raspolaganju Beograđanima, često ga koristi Turistička organizacija ovog grada, a već je postala tradicija da ga, tokom lepih, letnjih dana, obožavaju Poljaci, kao i italijanski gosti naše prestonice.
- Tokom proteklih decenija, "Kovin" je ostao zaštitni znak za međunarodne regate koje su plovile iz Beograda, a ovo je bio komandni brod - dodaje Grujić. - Na njemu su snimani mnogobrojni filmovi i rađane su legende koje i danas neprekidno traju.
Zaista, kako je voziti jedan ovakav brod, koji uživa najviši stepen zaštite i koji je pravo nacionalno blago? O tome smo razgovarali sa kapetanom rečne plovidbe Petrom Antićem. Šarmantno nam odgovara:
- S obzirom na to da je ovaj brod bukvalno muzej na reci, to je slično kao da doručkujete sa Mona Lizom - kaže Antić. - Voziti muzejski primerak na reci - to je posebna čast za svakog kapetana, koji zna da su se za kormilom ove lađe smenjivali mnogobrojni kapetani na koje je Srbija ponosna.
Nakratko, Antić nas podseća da je ovaj brod imao burnu istoriju, da kroz njegove kabine i danas "tumaraju bezbrojni duhovi", a da je i "kao glumac" na velika vrata ušao u našu kinematografiju.
- "Kovin" je bio jedan od važnih aktera u Kusturičinom "Andergraundu", kao i u "Balkan ekspresu" - predočavaju nam sagovornici iz JRB. - Obrazovna redakcija RTS snimila je šest veoma bitnih emisija sa njegovih paluba. Dok je plovio Dunavom na njemu su bile vrlo značajne međunarodne slikarske kolonije, više se ne sećamo ni koliko je na njemu snimljeno spotova, reklama. Agencija za zaštitu životne sredine uradila je sjajan film o našem toku Dunava...
Početak sa "Deligradom"
NAČIN na koji naši domaćini poštuju tradiciju rođen je pre 153 godine.
- Davne 1862. godine knez Mihailo je, za državne potrebe, kupio broj "Deligrad" sa osam šlepova - dodaje Grujić. - Godinu dana kasnije taj parobrod je uplovio u Beograd. Ostalo je zabeleženo da su tom lađom poslednji Turci napustili Tvrđavu i otišli iz grada. Knez je shvatio da je veoma bitno da Srbija ima uticaj na Dunavu, i da je neophodno da država poseduje svoju flotu. Iako je kapetan Miša Anastasijević uveliko imao svoje brodove, knez Mihailo je dobro znao šta radi.
Tako je "Deligrad" ušao u sastav Srpskog brodarskog društva, a interesantna tradicija, koja je neprekinuta do danas, ostavila nam je u amanet da uvek jedan brod nosi to ime. Tako je, posle prvog parobroda, jedan potiskivač poneo opet ime "Deligrad", a kada je i on prestao da plovi našim rekama, to ime je dobio još jedan samohodni teretnjak.
Tradicija, očito, neprekidno "plovi" Dunavom i Savom.
BIVŠE ZDANjE UDBE
U ULICI kneza Miloša nalazi se zgrada JRB u kojoj je do šezdesetih godina stolovala nedodirljiva Udba.
U današnjoj kancelariji direktora ovog preduzeća, na drugom spratu ovog zdanja, nekada je sedeo "legendarni" Aleksandar Leka Ranković.
150 ZEMALjA!
KOLIKO je dunavski sliv važan, kao i njegove čarolije, objasnila nam je Mirjana Ostojić, koja je u Srbiji osnivač Međunarodne organizacije "Slou fud" koja okuplja 150 zemalja.
- Brod "Kovin" je plovilo kojim putujemo organizujući studijska putovanja od Novog Sada do Đerdapa - objašnjava Ostojić. - Tokom puta, stručnjaci i proizvođači autohtonih biljaka i životinjskih vrsta iz celog sveta imaju priliku da probaju autentična jela sa našeg podneblja. Od novosadskih i beogradskih specijaliteta, do vlaške kuhinje. Cilj nam je promocija kulturne, istorijske i arheološke baštine kojom je obdarena Srbija.
Posebno snažnu komunikaciju naši domaćini su održali sa gostima iz Italije, koji su već nekoliko godina tradicionalno gosti Beograda u avgustu.
To nije čudo, budući da je Italija zemlja koja neobično vodi računa o istoriji i tradiciji, pa je logično da su gosti iz ove zemlje najviše privrženi da plove baš - na "Kovinu".
JUGOSLOVENSKO REČNO BRODARSTVO
OVO privredno društvo sa većinskim državnim kapitalom ne naslanja se na budžet, već samostalno posluje sasvim uspešno. Na međunarodnom tržištu radi na celom toku Dunava, a 90 odsto tovara koje je prevezlo, obavljeno je u međunarodnom transportu.
- Istorija nas obavezuje da opstanemo i ostanemo - kaže Grujić, pa smo ostali čuvari tradicije i struke. - Škola JRB je najjača, ne samo u našoj zemlji, već i na Dunavu. Jedino mi primamo momke od 18 godina i pružamo im priliku da nauče kako se živi na reci.
