Moja Lađa

Udarnički na dnu mora!

Velike avanture iskusnog ronioca Nenada Savića Firge (72). Prijateljstva u Libiji veća od nagradnog čeka

NEMAM vazduha! Paluba, šta je sa kiseonikom? - preko radio-veze, začuo se glas ronioca Nenada Savića, sa dubine veće od 30 metara. Dok su mu pred očima iskakale bele fleke, zatvorio je ventil na kacigi, da bi ostatak vazduha ostao unutar odela. Vidno polje se sužava, pojačava se buka u ušima... Hladni dlan smrti već je osetio na svom ramenu, kada je začuo preko radio-veze: "Ide vazduh!" Jedan duboki udah bio je dovoljan da u sebe ponovo uvuče - život.

Iz dubina reni-bunara, kod toplane na Novom Beogradu, 1979. godine profesionalni ronilac Nenad Savić i toga dana je izronio. U karijeri dugoj gotovo tri decenije, iz svake podvodne opasnosti izlazio je kao pobednik. Duboko pod vodom, svaki je zaron rizik, a svaki izlazak pobeda. Često i podvig. Hiljade časova proveo je na rečnom i morskom dnu radeći najteže građevinske poslove - betoniranje, zidanje, varenje, sečenje, opasivanje sajlama...

- Vode mi je i bukvalno preko glave - sa osmehom na licu danas govori Savić.

Da je se, ipak, lako ne odriče, svedoče i mornarički džemper, šapka i prodoran pogled "morskog kurjaka", koji ne propušta da naglasi: - I danas, u svojoj 73 godini, dovoljno mi je svega desetak minuta da obučem opremu i zaronim. Bilo gde.

Teško da je pre šest decenija u svom rodnom selu, nadomak Leskovca, Savić naslućivao da će ga životni put voditi - morskim i rečnim dnom. U more se prvi put spustio kao vojnik JNA na Katarini, kod Pule. Sa radnom knjižicom preduzeća za vodne puteve "Ivan Milutinović PIM", produžio je ka Savi i Dunavu, a zatim ka Bangladešu, Indiji, Kuvajtu... U Libiju je 1974. krenuo s putnim nalogom potpisanim na dva meseca. A ostao je - 13 godina.

Firga za sebe naglašava da je njegovo zanimanje - profesionalni ronilac.

Prema propisima o teškim roniocima, radno vreme traje svega četiri časa. I to po "ključu" - 45 minuta pod vodom, pa 15 predaha na površini. Firga je, međutim, radio bez prekida i duplo radno vreme.

- Engleski ronioci počeli su 1970. vađenje potopljenog remorkera u libijskoj luci Bengazi. Ubrzo su digli ruke od svega. Navukao sam opremu i sišao. Nisam izašao dok nije bilo gotovo. Na površini, ronilački sat mi je pokazao da sam pod vodom bio skoro devet časova. Nekada je bilo mnogo više posla, ali i para. Firga i danas čuva ček ispisan na čak 40.000 američkih dolara. Ovaj iznos mu je uplatilo preduzeće, mimo plate, kao nagradu za dobro obavljen zadatak u libijskim vodama. Na uspehe na severu Afrike, ali i veliko prijateljstvo sa libijskim narodom, Firgu podseća priznanje pukovnika Gadafija - bronzani tanjir sa grbom ove zemlje i sidrom - simbolom mornarice.

USPOMENE ZIDOVI Savićeve kuće u beogradskom naselju Borča prepuni su uspomena sa svih kontinenata - uglavnom oprema za ronjenje i suveniri sa potopljenih brodova. Kormila sa remorkera, barometri, kompasi, brodski časovnici, ribarske mreže, lengeri... Na počasnom mestu u njegovom domu nalazi se čeljust retke, bele ajkule.

OTAC U 68. GODINI DA je život nepredvidiv kao i morske dubine, Savić je uvideo mnogo puta. Poslednji put, međutim, stari komendijant priredio mu je najdragocenije iznenađenje. Krajem decembra 2007. u svojoj 68. godini stari morski vuk postao je - otac.
- Ćerka Dunja meni i supruzi Radojki dar je od Boga. Sve je u njegovim rukama. Sa Dunjom ću i na more ako treba - kaže Savić.

Izvor: www.novosti.rs

• < Prev
• Next >