Moja Lađa

Kopali šljunak na Moravi, oštetili most

LESKOVAC - Leva obala Južne Morave u ataru leskovačkog sela Bogojevce okružena je mnoštvom mini jezera i kraterima, nastalim od nekontrolisanog iskopavanja peska i šljunka. Obale praktično i nema, ugrožen je odbrambeni bedem reke, ali i jedan od mostova, kako su u izveštaju naveli vodoprivredni inspektori. Prethodno je most na tom mestu već potkopan, pa je zbog njegove nestabilnosti morao da bude izgrađen novi, ali je sada i on ugrožen.

Nekontrolisana eksploatacija peska obavlja se na još desetak lokacija uz Južnu Moravu, pa su i drugi mostovi i plodne oranice ugrožene ili je preko njih prelaz nemoguć, kao što je na primer slučaj sa betonskim mostom između atara sela Manojlovce i Donje Krajince, za čiju gradnju su se meštani borili nekoliko godina.

- Pet godina smo demonstrirali zato što zbog novog autoputa nismo mogli bez mosta da dođemo do naših njiva preko Morave, a sada ne možemo preko mosta od iskopina koje su napravili šljunkari - žali se jedan meštanin Donjeg Krajinca.

Most kod Bogojevca sagrađen je novcem države pošto se prethodni urušio upravo zbog potkopavanja koja su vršili šljunkari. U jednom od izveštaja vodoprivrednog inspektora, koji je podneo više prekršajnih prijava zbog nelegalnog iskopavanja na obalama Južne Veternice u ataru Bogojevca, konstatuje se da je “jedan most preko Južne Morave postao neupotrebljiv usled iskopa, tako da je država pored njega morala da sagradi još jedan, a kako vidmo, moraće da se sagradi i treći zbog kopanja neposredno pored mosta”. Kolovoz preko tog mosta ojačavan je u međuvremenu, a pored njega, vidljivo je, zemljište klizi zbog ranijih iskopina.

Prema navodima iz leskovačke Direkcije za izgradnju i puteve, metar kvadratni mosta košta oko 800 evra. Poslednjih 10 godina preko Južne Morave izgrađeno je pet-šest mostova sredstvima države jer grad nema novca za takve kapitalne projekte.

- To ne znači da se nekontrolisanom eksploatacijom ne pravi šteta i samom gradu. Jedan od primera je klizište u blizini Manojlovca koje su prouzrokovali šljunkari i za čiju sanaciju smo morali da izdvojimo mnogo novca - priča direktor ove Direkcije Novica Nikolić.

Veliki deo iskopavanja obavlja se na zemljištu koje je lokalna samouprava ustupila selima na korišćenje, kao što je slučaj u Bogojevcu, ali grad ne kontroliše šta se dešava na njegovoj teritoriji zbog, tvrdi se, nedostatka nadležnosti.

- Još 2009. godine smo u sklopu izveštaja o nekontrolisanoj eksploataciji šljunka i peska i štete koje se nanose predlagali Skupštini da se pokrene inicijativa da dozvole, saglasnosti i uslovi za iskopavanja budu u ingerenciji lokalne samouprave, ali to nije moglo da se izvede - kaže Boban Sokolović, načelnik gradske uprave za poljoprivredu.

Izvor: www.blic.rs 

• < Prev
• Next >