Moja Lađa

Poslednja – da se po tunelima šetaju duhovi – uzburkala je strasti kod mnogih sugrađana i stranaca. Baš te priče bile su povod da tvrđava dobije „paranormalnu“ svetsku premijeru nakon prikazivanja u emisiji o potrazi za duhovima na američkom kanalu „Saj Faj“. Dvadesetočlana ekipa američke produkcijske kuće „Pilgrim Films & Television” u saradnji s lokalnim partnerom „Media Art Service International„ i Istraživačko-razvojnim centrom „Veljko Milković” iz Novog Sada, početkom novembra 2010. sedam dana je snimala kadrove za prvi holivudski dokumentarac o Petrovaradinskoj tvrđavi i njenim misterijama. 

U snimanju emisije, po idejnom sadržaju Veljka Milkovića, dugogodišnjeg istraživača Petrovaradinske tvrđave, učestvovali su i domaći eksperti – istoričari i paleontolozi, a domaćin ekipi u emisiji bio je predstavnik Centra Alen Panjković, koji se bavi istraživanjem i promocijom Petrovaradinske fortifikacije.

– Alen i ja smo sve vreme bili s filmskom ekipom u katakombama. Oni su doneli najsavremeniju aparaturu za koju tvrde da je apsolutni dokaz da duhovi u tunelima postoje. Pričao sam im o optičkim varkama koje se mogu desiti u tunelima, ali oni su ostali pri svome stavu i čvrsto veruju da tamo ima duhova. Primera radi, kada se u mraku ugasi baterijska lampa, može se desiti da pojedinci vide neke konture pa da od njih pomisle da su videli duha – objašnjava Milković.

Na pitanje da li veruje da na Tvrđavi postoje duhovi, sagovornik je vešto izbegao odgovor, uz opasku da „Nema dokaza da ih ima, ali ni da ih nema”. 

Inače, Gibraltar na Dunavu, najveći fortifikacioni objekat u Evropi posle Verdena, već punih pet decenija nepresušna je istraživačka tema za Milkovića. Oduvek ga je zanimalo gde se krije blago Marije Terezije i da li ispod Dunava postoji tajni tunel. Sagovornik ističe da se novoizgrađena tvrđava prostirala na 112 hektara. Vobanov model s oštrim bastionima omogućavao je pokrivanje celokupnog prilaza unakrsnom vatrom, za razliku od prevaziđene rondole, kule s kružnom osnovom, kod koje postoji takozvani netučen prostor. Između 1768. i 1776. izgrađeno je četvorospratno podzemlje dužine oko 20 kilometara, najviše ispod bastiona Hornverk.

Podzemne instalacije u vanrednim uslovima mogle su dati nužan smeštaj za 30.000 vojnika, a imale su i dva bunara, duboka 39 i 60 metara. Branioci su odavde mogli osluškivati eventualno kretanje napadača prokopima, pucati iz horizontalnih puškarnica, ili bosti kopljima kroz kose otvore. U slučaju potrebe, prostor bi se zatrpavao miniranjem.

Pažljivim proučavanjem petrovaradinskog podzemlja, Milković je uspeo da utvrdi pravilnost lavirinta i dešifruje znake za orijentaciju kroz „strelaste“, „ipsilon“ i „čekić“ raskrsnice. Zahvaljujući njemu, pronađeni su posetioci koji su bez vodiča zašli duboko u neke od hodnika, gde ne dopiru talasi radio-predajnika, a mobilni postaju nedostupni. 

Iako neverovatna, pretpostavka o tunelu ispod Dunava i nije tako nerealna jer je Trajanov most u Đerdapskoj klisuri izgrađen skretanjem toka Velike reke privremenom zemljanom branom. U koritu, oslobođenom vode, bilo je moguće iskopati tunel dubok oko tri metra, obložiti ga glinom, ozidati i eventualno premazati nekim uljem. Visinska razlika na suprotnim stranama stvara promaju i bez dodatnih ventilacija.

– Blago carice Marije Terezije još niko nije pronašao, iako su mnogi avanturisti pokušavali, ali je istorijski izvesno da su tokom Napoleonovih osvajanja Evrope ovde skrivene dragocenosti prenete s bečkog dvora. Po najpoznatijoj legendi, u tajni tunel ispod Dunava moglo se ući iza oltara hrama svetog Jurja u Petrovaradinu i stići sve do crkvice svetog Ivana Nepomuka na Briškancu, na novosadskoj strani. Kroz njega je, navodno, prošao jedan austrijski oficir i preneo na rukama svoju ljubavnicu – kaže Milković.

новинки кинематографа
Машинная вышивка, программа для вышивания, Разработка макета в вышивальной программе, Авторский дизайн