Moja Lađa

Iz Tekije direktno u Kazan

Obnova starog pristana loceva koji su navodili brodove kroz klisuru, nastojanje da Dunav ponovo bude turistička reka.

Na krstarenje najlepšim delom Dunava i Đerdapske klisure ponovo će moći da se ide iz Tekije, nekad poznate turističke varošice 22 kilometra uzvodno od Kladova. Sa starog pristaništa, ovog proleća će se brodom „Đerdap” znatno brže nego od Kladova stizati do Trajanove table i za najviše tri sata laganog krstarenja moći da se obiđe Mali i Veliki kazan, najavljuje za „Putovanja” organizator putovanja Željko Balbotinović, direktor „Đerdapturista”.

Krstarenje iz Tekije još je jedan pokušaj da se bar delimično posle više od 30 godina vrate turistički brodovi na trasu nekad popularnog hidroglisera Beograd-Tekija, ponovo krstari kroz Srbiju i Dunav ponovo bude turistička reka.

Obnova pristana u Tekiji, mnogima vraća uspomene na lepše dane. Bilo je to nekad sedište loceva koji su pomagali brodovima da prođu kroz đerdapski tesnac. Limene kugle, tadašnji semafori postavljeni da se dva broda iz suprotnog pravca ne bi našla istovremeno u tesnacu, nisu bile dovoljne. Da bi se ušlo u dunavske „kazane”, moralo je da se prođe mesto Pena, koje se tako zove jer je od pritiska ogromna voda penila. Locevi su dunavski piloti koji su znali svaku stenu i pomagali kapetanima da se brod ne razbije i da prođu. Od locevanja je živelo 60 odsto stanovnika Tekije, priča poznavalac ovog dela obale, vodič Veljko Komlenić.

Gradnjom brane, kao i mnoga mesta potopljena je stara Tekija, a nedaleko je napravljeno istovetno i istoimeno selo koje su uskoro prepunili turisti. Loceve su zamenili bućkari: turistička atrakcija za zaljubljenike iz inostranstva je bilo mamljenje ribe eho saunderom, znači na zvuk. Ribu su, potom, vraćali u vodu. Čak su se meštani dosetili i uveli časove bućkanja! Kako nam pričaju alasi, i danas se u avgustu u ovom delu Dunava održava Bućkijada, manifestacija na kojoj je glavna atrakcija iritiranje zvukom soma kapitalca koji se sa dna Dunava i jezera Đerdap 1 kreće do mamca…

Brod iz Tekije ponovo brzo stiže do Gvozdene kapije u kojoj je i danas Dunav najdublji (93 metra) i najuži (154) u svom toku. I danas je akrobacija ući u Kazan, deo klisure koji je dobio ime od turske reči koja asocira na vodu koja vri. Taj najuži deo klisure podeljen je na Veliki i Mali kazan, pun je vrtloga dubokih i do 70 metara. Plovidba kroz najveći dunavski tesnac dramatično je uzbudljiva i zbog litica Miroča, koje se kao ogromna sečiva nadnose nad brodom. Posmatračima sa odmorišta na okolnim putevima liči na ljusku oraha.

Đerdap je i svedočanstvo o Trajanovom putu i pohodu na Dakiju, na današnjoj rumunskoj obali. U tom pohodu, najveći rimski imperator po tome što je u njegovo vreme carstvo bilo najveće, Trajan je izgradio rimski put na desnoj obali Dunava, pregrađujući ivice brda na obali gredama. Napravio je u rekordnom vremenu i most, između 103. i 105. godine, kako bi stigao dakijskog vladara Decibela, jedinog koji je do tad porazom osramotio njegovu moćnu vojsku, a koji je sebi presudio da Trajanu na bi pao šaka. Most je kasnije u povlačenju srušio Hadrijan, dok se u Klisuri danas gledaju Trajanova tabla, koja označava kraj rimskog puta i skulptura Decibela isklesana u samom brdu, kao simbol hrabrog otpora koju je podigao rumunski gastarbajter i tajkun Konstatin Dragan.

Na obali nedaleko se beli i rumunski manastir Mrakonija, koji potiče iz 16. veka, kao i ušće reke Černe Ova vožnja koštaće grupe 30.000 za sat odnosno 90.000 za tročasovnu vožnju (240 do 750 dinara po osobi). Postoji, istina, mogućnost da se od Tekije ide brodom i do Kladova ali će takve ture, sa čekanjem na prevodnici na Đerdapu dva sata, biti znatno skuplje i organizovaće se uglavnom za firme i sponzore revija, festivala i drugih druženja. Na jednoj takvoj, promotivnoj turi od Tekije, poslovni partneri i novinari na prevodnici nisu ni primetili čekanje, za šta je zaslužan je splet vlaške muzike i takmičenje za izbor najboljeg negotinskog vina, što je deo uobičajene atmosfere na đerdapskom brodu.

Kako kažu domaćini, mogao je Dunav da bude tako atraktivan prolazeći i kroz neke druge predele, ali nije…

Izvor: www.politika.rs 

• < Prev
• Next >