Moja Lađa

Kontrola plovnih puteva i švercerskih pritoka

Gumeni patrolni čamac je gotovo nečujno isplovio iz pristaništa rečne policije ispod Brankovog mosta i uputio se uzvodno Savom.

A onda je zaurlala „jamaha” od 50 konjskih snaga, prednji kraj plovila se izdigao i dvočlana patrola krenula je na zadatak. Dragan Dimitrijević i Marko Zurković, pripadnici Policijske ispostave za bezbednost na rekama, upravljaju čamac ka sedini plovnog puta između novobeogradskog keja i Ade Međice. Taj potez je najrizičniji za plivače, koji svoje sposobnosti iskušavaju preplivavanjem reke.

– Ljudi nisu svesni koliko je to opasno. Jer šta ako naiđe plovilo iz čije kabine nema šanse da se vidi glava nad površinom vode, ili se odnekud stvori gliser koji se kreće velikom brzinom... Nažalost, dosta slučajeva presecanja plovnog puta imalo je fatalne posledice – upozorava Dimitrijević.

Iako su zaduženja jedinice kojoj pripada mnogo kompleksnija, najčešće se povezuju sa akcijama spasavanja. Prošle godine iz vode su izbavili 25 osoba, a za poslednjih pet godina sačuvali su više od 80 života.

O ljudima koji se zbog najrazličitijih razloga odluče da sebi prekrate muke skokom sa Brankovog mosta rečni policajci nerado govore. Uostalom, ne spasavaju samo samoubice, već i one čiji se čamac prevrnuo ili su nepažnjom završili u vodi.

Patrolni gumenjak posle intervencije na plovnom putu prolazi tik pored usidrenih čamaca. Vlasnici mahanjem pozdravljaju Dimitrijevića i Zurkovića, uz nezaobilazni poziv na okrepljenje i druženje.

– Na vodi je odnos između policije i građana mnogo prisniji nego na „suvom”. Reka nas upućuje jedne na druge. Kad vam se, recimo, pokvari motor i čamac ponese matica, ostaje vam jedino da pozovete rečnu policiju. I mi odmah stižemo u pomoć. Ljudi to umeju da cene i uzvraćaju nam saradnjom, a cilj nam je zajednički: bezbednost na rekama – objašnjava Zurković, dok policijsko plovilo opisuje luk oko vrha Ade Međice, na kome je jedna od popularnijih plaža. Ovo kupalište nije ozvaničeno jer ne ispunjava osnovne uslove: prisustvo lekarske ekipe, spasilačke službe i prilaznog puta za vozila za hitne intervencije. Dimitrijević i Zurković kažu da „divlje” plaže predstavljaju veliki problem.

– Na našoj teritoriji ima više od deset divljih plaža. Ljudi se kupaju ne razmišljajući o opasnostima na vodi i pod vodom. Trudimo se da delujemo preventivno, da upozoravamo i odvraćamo od rizičnog ponašanja. Građani su često u zabludi, misle da smo mi na vodi ono što je saobraćajna policija na ulicama. Zapravo, mi nismo zaduženi za kontrolu i bezbednost rečnog saobraćaja, to je u domenu Lučke kapetanije – objašnjava Dimitrijević.

Nadležnost

Policijska ispostava za bezbednost na rekama pripada Upravi policije Policijske uprave za grad Beograd.

Nadležna je za akvatorije Save i Dunava na području Beograda (oko 150 kilometara plovnog puta i 225 kilometara priobalja)

Devet beogradskih opština izlazi na reke, a najvećom površinom Palilula

U Srbiji samo Beograd ima posebnu rečnu jedinicu, drugde su to policijska odeljenja

Plovila

Čamci AL8K, popularno zvani „vukovi” (trenutno na remontu)

Patrolni spasilački gumeni čamac AQ-480

Patrolni čamac sa kabinom, model „komander 18”

Patrolni čamac „volvo 2”

Skuter

Švercersko-poljoprivredna berza

Saša Stefanović, komandir Policijske ispostave za bezbednost na rekama, ističe da jedinica ima mnogo posla na suzbijanju krijumčarenja uglavnom akcizne robe.

– I dalje se najviše švercuju nafta i naftni proizvodi, zatim kukuruz, pšenica, soja i veštačko đubrivo. Očekujemo da će najava znatnog poskupljenja cigareta oživeti krijumčarske kanale te robe, ista je priča i sa alkoholnim pićima – kaže Stefanović i navodi da krijumčarski putevi ređe presecaju akvatorij koji pokriva beogradska rečna policija. Uglavnom se koriste plovni putevi na području drugih gradova, recimo Pančeva, koji su, uprkos policijskoj saradnji, ipak slabije „pokriveni”.

– Specifičnost je i švercovanje vanbrodskih motora, koji prolaze kroz sličnu proceduru kao i automobili kada je reč o carinjenju, računima i dozvolama. Imamo i mnoštvo otkrivenih slučajeva trampe, gde krijumčari za naftu od naših građana dobijaju poljoprivredne proizvode. To se naročito događa oko Grocke, Vinče, Smedereva – kaže Stefanović i ističe da bi bolja tehnička opremljenost jedinice donela i bolje rezultate.

– Po svemu čime raspolažemo, od obuće i odeće do opreme i plovila, daleko smo od svetskih standarda. Kada bi barem sva naša plovila bila ispravna, to bi moglo da zadovolji potrebe grada. Trenutno je u toku remont velikih čamaca AL8K, popularno nazvanih „vukovi”, za tri meseca će biti spremni. Kad je reč o naoružanju, možda bi pištolje CZ-99 trebalo zameniti „glokovima” koji su mnogo lakši, a to je na vodi najbitnije – zaključuje komandir Saša Stefanović.

Izvor: www.politika.rs 

• < Prev
• Next >