Moja Lađa

Tropske vrućine u Srbiji: 44 stepena u Beogradu i Novom Sadu!!

„Beograd-put" po jučerašnjem paklu radio sa asfaltom vrelim čak 150 stepeni! Najteži pacijenti na Institutu za onkologiju bez klime jer bolnica ima staru trafo-stanicu

Vreli toplotni talas pogodio je Srbiju, a temperature na ulicama Beograda i Novog Sada došle su do 44 stepena Celzijusove skale. Reporteri Pressa izmerili su na asfaltu temperaturu od 44 stepena, dok su se merni uređaji Republičkog hidrometeorološkog zavoda zaustavili na 36. podeoku.

U 14.30 sat sa termomettrom na beogradskom Trgu Republike pokazivao je da u prestonici ima 40 stepeni Celzijusovih. Ekipa Pressa je u isto vreme temperaturu merila svojim termometrom, u visini glave. Živa se u njemu popela do rekordnog 44 podeoka. Istovremeno, na mernom mestu RHMZ u Karađorđevom parku bilo je 36 stepeni, ali prema rečima šefa ove merne stanice Slobodanke Grudenović, ova temperatura je sigurno bila viša na asfaltu.

- Ne merimo temperaturu na asfaltu, već na zemlji u hladu. Naša merna mesta su nameštena prema pravilima koja se koriste u svetu, što znači da se temperatura meri u prirodnim uslovima. Ipak, na asfaltu je uvek mnogo toplije - priznaje Grudenovićeva.

Zamenik direktora RHMZ Miroljub Zarić najavio je za Press da će danas zvanične temperature na mernim mestima preći 40 stepeni. On je istakao da, uprkos ovolikim temperaturama, u Srbiji ne postoji mogućnost proglašenja vanrednog stanja u slučaju previsokih temperatura.

- Takav zakon postoji u nekim zemljama, kao što su Grčka i Australija. Mi imamo zakon iz 1972. godine, gde su kao elementarne nepogode obuhvaćeni poplave i zemljotresi, ali ne i vrućine. Kod nas bi jedino Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada mogli da daju neku preporuku o vanrednim merama zbog vrućina - kaže Zarić, i dodaje da Svetska zdravstvena organizacija predviđa vanredne mere u slučaju da temperatura više dana prelazi 35 stepeni Celzijusa.

Preporuka o posebnom režimu rada!

Vlada Srbije preporučila je juče poslodavcima da radnici koji rade u teškim uslovima, na otvorenom, zbog velikih vrućina ne rade od 11 do 16 časova ako je temperatura viša od 36 stepeni Celzijusovih.

- Takav zakon postoji u nekim zemljama, kao što su Grčka i Australija. Mi imamo zakon iz 1972. godine, gde su kao elementarne nepogode obuhvaćeni poplave i zemljotresi, ali ne i vrućine. Kod nas bi jedino Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada mogli da daju neku preporuku o vanrednim merama zbog vrućina - kaže Zarić, i dodaje da Svetska zdravstvena organizacija predviđa vanredne mere u slučaju da temperatura više dana prelazi 35 stepeni Celzijusa.

Preporuka o posebnom režimu rada!

Vlada Srbije preporučila je juče poslodavcima da radnici koji rade u teškim uslovima, na otvorenom, zbog velikih vrućina ne rade od 11 do 16 časova ako je temperatura viša od 36 stepeni Celzijusovih.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva rada i socijalne politike Vera Božić kazala je da je Vlada Srbije tu preporuku donela 2007. godine i da je nije povlačila, tako da je ona sada samo obnovljena, ali da nije obavezujuća.

- Konkretno, treba izbegavati rad između 11 i 16 časova i umesto toga organizovati rad u dve smene. Recimo, kod građevinaca, ako ekipa od petoro ljudi asfaltira put, ona može da radi dva sata, da bi je potom zamenila druga ekipa radnika u sledećih dva do tri sata. Znači, niz organizacionih mera poslodavac može da primeni kako ne bi došlo do obolevanja zaposlenih. Takođe, kada su tropske temperature, zaposlenima treba davati više tečnosti i preporučiti im da se sklone u hladovinu - naglašava za Press Božićeva. Prema njenim rečima, bilo bi idealno kada bi poslodavac zaposlenima mogao da kaže da uopšte ne rade kako ne bi bili izloženi velikoj toploti.

Ovu preporuku Vlade Srbije izgleda da juče nisu čuli u JKP „Beograd put", čije smo radnike juče u podne zatekli kako postavljaju asfalt, čija se temperatura kreće od 150 do 170 stepeni Celzijusa! Njihovo radno vreme počinje u 8 i traje do 15 časova.

- Kada radimo neku veću deonicu, ostanemo i do 19 časova. Ceo dan provodimo na suncu i to se jako teško podnosi. Dobijamo od firme zaštitne kape, ali kad ovako upekne, i one greju glavu, pa ih uglavnom i ne nosimo - priča Vukašin, jedan od radnika „Beograd puta", koji je juče radio na asfaltiranju pešačke staze u Banijskoj ulici u Zemunu.

Kako je rekao, od firme dobijaju svakodnevno litar i po kisele vode po radniku, ali ni to ne pomaže puno u podne, kada je nemoguće skloniti se od sunca.

- Jako je teško i samo stajati na ovolikoj temperaturi, a još kada i radite, i to sa asfaltom koji isparava, a temperatura mu je preko 150 stepeni, e to je nepodnošljivo - kaže Mihajlo, dok mu znoj kaplje sa lica.

Kupanje do mile volje

Ekstremno visoke temperature najteže podnose psihički bolesnici. Direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević" dr Dragiša Ranđelović kaže za Press da su zbog velike vrućine zdravstveni radnici, zaposleni u ovoj ustanovi, dobili naređenje da pacijentima dozvole da se tuširaju i po nekoliko puta dnevno.

- Psihički bolesnici su osetljivi na vremenske prilike, tako da su ovih dana učestala njihova javljanja u naš dispanzer. Povećan je i priliv pacijenata na stacionarno lečenje zbog pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja. Uveli smo mere pojačanog nadzora, a to podrazumeva unošenje dovoljno tečnosti, terapija je prilagođena trenutnim vremenskim prilikama, a naši pacijenti imaju mogućnost da se tuširaju više puta u toku dana. I ono što je najvažnije - uspeli smo da obezbedimo dovoljan broj klima-uređaja - navodi Ranđelović.

Zamenica direktora Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Kovinu dr Vera Jovandić kaže za Press da su zbog izuzetno visokih temperatura preduzeli sve neophodne mere da bi zaštitili svoje pacijente.

- Trenutno imamo 654 pacijenta. To su najteži psihički bolesnici. Na sreću, imamo dovoljno klima-uređaja, obezbedili smo im dovoljno tečnosti, insistiramo na redovnom tuširanju i adekvatnoj terapiji. Naše pacijente savetujemo da ne izlaze u bolnički krug pre 17 sati, dok ne prođu najveće vrućine - ističe dr Jovandić.

Brojne intervencije Hitne pomoći

Beogradski zavod za hitnu medicinsku pomoć, zbog izuzetno visokih temperatura, juče je u rad uključio svih 20 ekipa. Načelnik smene Nenad Mihajlović izjavio je juče da su visoke spoljne temperature dovele do povećanog broja poziva, ali i intervencija na javnim mestima.

- U noći između srede i četvrtka Hitna je intervenisala 107 puta, a juče više od stotinu puta. Od toga je više od dve trećine intervencija bilo na javnim mestima, čak 46, što je mnogo u odnosu na podatak da mi na javnim mestima, kada nisu ovako visoke temperature, intervenišemo 25 puta za ceo dan. Takođe, Hitna je u istom periodu imala 350 poziva. Visoke temperature smetale su svima, i starijim i mlađim građanima, a najviše su se žalili na pad pritiska, nesvestice, vrtoglavice, kolaps - naveo je dr Mihajlović.

Zbog velikih vrućina na nekoliko mesta u Beogradu juče su bile raspoređene cisterne s pijaćom vodom. Na Trgu Republike nije bilo prolaznika koji se nije umio ili osvežio čašom vode. Pored cisterni, i svaku česmu ili fontanu građani su okupirali ne bi li se rashladili.

U Kragujevcu je juče u sedam sati ujutru izmereno 19 stepeni, da bi samo tri sata kasnije živa dostigla 29. podeok. Od osam do 14 sati Hitna pomoć je intervenisala 40 puta, uglavnom na javnim mestima. Na asfaltu je oko 14 časova bilo već 38 stepeni, pa su se Kragujevčani preselili na kupališta, bazene i jezero u Šumaricama.

U Leskovcu je zabeležena temperatura oko 40 stepeni, a najviše problema imale su čuvene roštiljdžije. Vlasnik roštiljnice „Džigi bau" Predrag Jovanović kaže za Press da je na radnom mestu izmerio temperaturu i do 52 stepena.

U Novom Sadu termometri na gradskim ulicama i u automobilima pokazivali su da je temperatura došla do 44 stepena. Čuveno kupalište Štrand juče je zabeležilo rekordnu posetu. Mada je juče bio radni dan, skoro 10.000 Novosađana spas od vrućina potražilo je na gradskoj plaži Štrand, koja je bila puna već u prepodnevnim satima.

Zbog naglog uključenja klima, potvrđuju i u „Elektrovojvodini", porasla je i potrošnja struje, ali je situacija još daleko od alarmantne.       

• < Prev
• Next >