Moja Lađa

Nijedan splav nije potpuno bezbedan

Beograd - Ništa nije moglo da spase kafanu Ring u centru Umke koja je izgorela do temelja prošle nedelje uveče. Kad su ekipe vatrogasaca stigle, mogli su samo da spreče da se požar ne proširi.

Kafana je bila sagrađena od lako zapaljivog materijala, sa lošim instalacijama. Srećom niko nije stradao. Zbog loše gradnje mnoge slične kafane predstavljaju opasnost zimi, a naročito splavovi. Tako se desilo da su u razmaku od samo dva dana, krajem januara, izgorela čak dva beogradska splava - „Stara stenka“ i „Savski poljubac“.

Ništa nije moglo da spase kafanu „Ring“ u centru Umke koja je izgorela do temelja prošle nedelje uveče. Kad su ekipe vatrogasaca stigle, mogli su samo da spreče da se požar ne proširi. Kafana je bila sagrađena od lako zapaljivog materijala, sa lošim instalacijama. Srećom niko nije stradao. Zbog loše gradnje mnoge slične kafane predstavljaju opasnost zimi, a naročito splavovi. Tako se desilo da su u razmaku od samo dva dana, krajem januara, izgorela čak dva beogradska splava - „Stara stenka“ i „Savski poljubac“.
Splavovi na Adi Ciganliji, kod hotela „Jugoslavije“, Zemunskom i Savskom keju, omiljena su mesta za noćni izlazak mladih, ali i najmanje bezbedna u slučaju da na njima izbije požar.
Zavučeni iza pešačkih staza i parkiranih vozila, splavovi su vatrogascima teško dostupni, a njihovi posetioci, od vatre mogu pobeći samo preko malog pontonskog mosta - jedinog izlaza ka obali.
- Zamislite da u trenutku izbijanja požara na splavu bude nekoliko stotina ljudi. Neki od njih, verovatno u alkoholisanom stanju, skočili bi u hladnu vodu, dok bi većina u panici potrčala preko pontonskog mosta, kojim je i ušla u splav. Tako mali i uzan most ne bi izdržao veliki broj ljudi odjednom, niti bi svi izašli na vreme. Velika je verovatnoća da bi u tom slučaju bilo žrtava - priča Mile Jovičić, komandir Vatrogasno-spasilačke brigade Beograda.
Na splavovima „Stara Stenka“ i „Savski poljubac“ koje je krajem januara vatrena stihija u potpunosti „progutala“, samo srećom nije bilo povređenih. Kada je na kultnom beogradskom brod-restoranu „Stenka“ buknula vatra, na njemu je bio samo domar, koji je jedva stigao da napusti zapaljeni splav. Na „Savskom poljupcu“ u vreme izbijanja požara nije bilo nikoga. Da je kojim slučajem brod bio pun ljudi, ko zna kako bi se sve završilo, priča Jovičić.
- Iako glomazni i naizgled čvrste konstrukcije, splavovi tako brzo gore da na kraju od njih ostanu samo sagoreli delići. Materijalima od kojih su sačinjeni, kao što je između ostalog drvo, treba veoma malo da potpuno izgore - objašnjava Jovičić.
Loša gradnja, međutim, nije jedino što ugrožava bezbednost splavova. Način na koji su postavljeni i raspoređeni otežava vatrogascima da do njih uopšte dođu, iako je zbog lake zapaljivosti splavova, u takvim situacijama neophodno brzo reagovati.
- Splavovi su stešnjeni, nema potrebnog razmaka između njih da bismo, kada gori, našim brodom mogli da priđemo sa svih strana. Napred su ograđeni pešačkim stazama i neretko betonskim žardinjerama, pa nam treba puno vremena dok preko svega dovučemo creva sa vodom. Splavovi imaju samo jedan most za ulaz i izlaz, što je nedopustivo i dvostruko ugrožava bezbednost gostiju - ističe Jovičić.
U preduzeću „Beograd vode“, koje je samo jedna od nekoliko institucija koje imaju neke ingerencije nad beogradskim splavovima, ne mogu da navedu nijedan splav koji ispunjava sve potrebne kriterijume i potpuno je bezbedan za posetioce. U Sekretarijatu za inspekcijske poslove doneli su tek nešto više od 20 rešenja za uklanjanje splavova koji ugrožavaju bezbednost na reci. Kako kažu, nakon toga su svi vlasnici „dobrovoljno postupili“ po donetim rešenjima.
Rešenje haosa na rekama, pa time i pitanja bezbednosti za posetioce, odavno se čeka. Svi veruju da je ono u konkurs za dodelu plovnih mesta. U međuvremenu, blage kazne samo podstiču neodgovorno ponašanje. Tako je propisano da će kaznom od svega 10.000 dinara kazniti preduzetnika koji splav ne održava u ispravnom stanju, ne boji ga i ne zaštićuje od vlage i vode, ne uklanja otpatke oko objekta i ne obezbedi odgovarajuće osvetljenje prilaza i plovnog objekta. Istom novčanom svotom kazniće se i ako splav priveže za kamen, drvo, klupu ili drugi predmet, ili ako motorno vozilo parkira mimo parking površina.

VEĆI POŽARI NA BEOGRADSKIM SPLAVOVIMA
22. januar. 2010. Nestao u plamenu splav „Savski poljubac“
19. januar. 2010. Izgorela „Stara stenka“
21. jun. 2009. Potpuno izgoreo splav Nautičkog kluba „Zemun“
5. februar 2009. Izgorela dva privatna splava u Bloku 45
13. decembar 2008. Ništa nije ostalo od čuvenog splava „Crni panteri“
22. novembar 2008. Splav „Katastrofa“ kod Sajma potpuno izgoreo
23. jun 2006. Vatra progutala splav „Brvnara“ u Bloku 44
20. mart 2006. U potpunosti izgoreo splav „Hua-hua“ na Adi Ciganliji

Izvor: www.blic.rs

• < Prev
• Next >