Moja Lađa

Kaluđerica prekrstila omiljenu Titovu jahtu

Zaboravljeni brod sagrađen u vreme Informbiroa  za Josipa Broza, trune na dokovima skupe barske marine

Bar – Čuvar u stavu mirno pozdravlja samoproglašenog admirala basnoslovno skupe Barske flote počasnim uzvikom:

– Đe si, legendo!

Admiralu Rajku Orlandiću, odevenom u nekadašnju ofucanu uniformu VJ, iz doba kada su Srbija i Crna Gora bile dva oka u glavi, koji biciklom obilazi dokove, ukaz o postavljenju nije potpisao predsednik Filip Vujanović. Ribar je tu slavnu titulu stekao odricanjem od konvencionalnog načina života: odselio se iz kuće u Baru i uselio u komandni most nekadašnjeg patrolnog čamca Jugoslovenske ratne mornarice „Romanija”, postavljen na obodu marine, u kojoj su ukotvljene jahte vredne i više od deset miliona evra.

„Peršinzi”, „Azimuti” ili „Sansikeri” su jahte kakve se mogu videti u svetskim spotovima ili u mondenskim letovalištima Nice, Kana ili Đenove, ali Rajko Orlandić jedan je od onih Crnogorca koga nikada neće pozvati da uđe u jedan od salona, popije „dom perinjon”, brčka se s manekenkama na nekoj od paluba, pa sutra osvane u tabloidima, osunčan, bogat i slavan.

– Samo jedna jahta je ovde zlata vredna – kaže Rajko. Dok se okrećem ka plovećoj vili sa satelitskim navođenjem, koja štrči među desetak sličnih superjahti, jedrilica i običnih, ribarskih brodova, zaštićenih video-nadzorom i gvozdenim, zaključanim kapijama na svakom od molova, Rajko pokazuje staru olupinu, izvučenu na obalu.

Ribar vikne: „Nego čija je, nego Titova”, a onda dodaje: „A sada je od mog kuma”. Maršal je nekada plovio ovim nasukanim brodićem prekrivenim ciradom, koga razdiru vetrovi, kiša i poneki lopov? Teško.

Kakav bi to Rajko bio admiral ako ne bi imao dobre sisteme veze. Zato kucka u stari mobilni aparat, za koji bi mogao da se obogati kod „Motorole” kad bi ga prodao na aukciji. Za dvadesetak minuta u marinu, koja krije možda najveće balkanske tajne jer bi objavljivanje spiska vlasnika jahti oborilo barem tri vlade u regionu, pa ih zato niko ne objavljuje, jer osim što mogu da odlete vlade, može da odleti i glava, uleće stari, crveni džip. Stiže kum, Ivan Krcunović. Plovio je 18 godina na prekookeanskom nemačkom brodu, kao šef stroja, bio je poznat kao opaki kapo nemačkim posadama, pa je 1993. godine, kada je ratna mornarica SFRJ rasprodavana u doba hiperinflacije, kupio omiljenu Titovu jahtu „Zvezda”.

-  Brodovi su mi u krvi, a u to vreme, kupovina ratnih brodova je bila unosan biznis. „Zvezdu” sam platio na rate. Pazario sam još pet patrolnih čamaca klase C 80, dugačkih više od 30 metara: „Kalnik”, „Velebit”, „Romaniju”, „Triglav” i „Lovćen”. „Romanija” je bila neupotrebljiva, pa sam je bacio u staro gvožđe, ali sam isekao komandni most i poklonio ga kumu Rajku, kao garsonjeru. Ona četiri broda sam kupio za tadašnjih 150.000 nemačkih maraka. Bili su to mali i pouzdani brodovi, ali su razvijali maksimalnih 15 čvorova, što nije bilo dovoljno za čuvanje državne granice, zaštitu ribolova i sprečavanje krijumčarenja na moru. Tri broda sam preprodao Grcima, a jedan Albancima. Sada ti brodovi služe kao ploveće hladnjače za smrznutu ribu. Na ovom poslu sam zaradio duplo, ali se samo Titove „Zvezde” ne odričem – priča Krcunović. Admiral Rajko ponovo kucka u mobilni jer pravu istinu o „Zvezdi” zna čovek koji je upravljao jahtom 10 godina. Pavle Pantić, penzionisani kapetan bojnog broda iz Sutomora, kormilario je „Zvezdom” od 1964. do 1974. godine.

– Ona je sagrađena 1948. godine u vreme IB-a, specijalno za predsednika. Kada je dolazio na Brione, Tito je njome plovio od Bele vile do otoka Vanga, kao i na druga ostrva. Jednostavno je obožavao – kaže nekadašnji Titov kormilar. „Zvezda” ga nikada nije izdala, dok je prevozila maršala, Jovanku, predsednike, careve i kraljice.

Ko sve nije plovio njome: princ Sihanuk, Sofija Loren i Karlo Ponti… Elizabet Tejlor se sunčala na njoj, dok je Ričard Barton dolazio sa snimanja „Sutjeske” i s maršalom i njegovim najomiljenijim domaćim glumcem, Batom Živojinovićem ispijao „džek denijels”…

Kada je „Zvezda” odslužila svoje, prebačena je u Kumbor. Pošto ju je kupio, Ivan Krcunović je isterao na obalu i planirao da je renovira. Negde u to vreme Liberalni savez Crne Gore ga je upozorio da ime crnogorskog broda ne sme da bude na ekavici. Krcunović je otišao u jedan od obližnjih manastira i zamolio kaluđericu koju je poznavao da kaže prvo žensko ime koje joj padne na pamet. Ona je tiho rekla: „Teodora”.

Nekadašnja Titova ljubimica, vlasništvo moćne jugoslovenske ratne mornarice prekrštena i u jadnom stanju, čeka da je bivši šef stroja prefarba, sredi i spusti u more.

Jahta „Jadranka”, još jedna od dragih Brozovih plovila, vlasništvo je vlade u Podgorici i služi za rezidencijalne potrebe, dok čuveni jedrenjak „Jadran” plovi u floti crnogorske mornarice. Može se iznajmiti za korporativne žurke, snimanje spotova, a s njene palube se i pripuca, kada se na nju ukrcaju svatovi. Admiral Rajko je u pravu kada kaže, posle obilaska flote crnogorskih novobogataša i njihove braće iz regiona: „Džaba im sve to, samo se na ’Zvezdi’ sunčala Sofija Loren”.

 

 

 

 

 

 

 

Izvor: www.politika.rs

 

 

• < Prev
• Next >