Moja Lađa

Lađa je život

Branko Kresojević na svom brodu "Nikola Tesla idea Beograd" neumorno putuje rekama i morima. Plovio je do Dona u Rusiji, zatim od Beograda do Pariza, u Atlantskom okeanu borio se sa olujom i uživao u nestvarnim zorama.

Brod „Nikola Tesla idea Beograd“ usidren je na dva kilometra od ušća Save i Dunava. Uplovio je u luku posle duge plovidbe rekama, kanalima i morima. Branko Kresojević, kapetan i vlasnik broda, s neskrivenim zadovoljstvom znatiželjnim prolaznicima pokazuje komandni most, luksuzno opremljen salon, kuhinju, trpezariju, radnu sobu, tri kabine za spavanje i pokrivenu palubu. Brod je domaće proizvodnje. Napravljen je za osam meseci u Beogradu prema projektu jedne američke firme. Dugačak je 16, a širok 5,3 metra i ima dva motora od po 285 konjskih snaga. Čim je brod izgrađen, pre četiri godine, isplovio je na „probnu vožnju“ do reke Don u Rusiji. Već naredne godine krenuo je na još jedno putovanje od Beograda do Pariza, o čemu svedoči i istoimena monografija.

Branko je isplovio početkom leta prošle godine zajedno sa suprugom Vericom, grupom prijatelja i TV ekipama koje su se tokom plovidbe smenjivale.

- Posle peripetija sa visokim vodostajem Dunava, finansijskih i raznih drugih problema, trećeg dana juna rešili smo da isplovimo. Dan je bio kakav se ne može zamisliti - kiša, vetar, ali svejedno. Iako mokri, svi smo bili dobro raspoloženi i uz šampanjac napustili smo Savu i uplovili u Dunav. Od kiše se obala nije videla. Ni brisači na kabini nisu baš bili od pomoći - seća se početka plovidbe naš sagovornik.

Putovali su rekama, kanalima, kroz osam država Evrope, Srbiju, Hrvatsku, Mađarsku, Slovačku, Austriju, Nemačku, Holandiju do Francuske. Na lađi se sve vreme kroz Evropu vijorila srpska zastava. Prešao je Branko zajedno sa posadom 3.500 kilometara i ušao u anale srpske nautike kao prvi koji je stigao od Save do Sene pod zastavom Srbije. Posle provlačenja ispod 32 pokretna mosta u Holandiji, nasukavanja u Lamanšu, prolazeći na hiljade putničkih i teretnih brodova i čamaca, konačno, posle tri i po meseca plovidbe, uplovili su u podnožje katedrale Notr-Dam.

- Iz Pariza je krenula jedna novinarska ekipa, i dok smo plovili Senom, bilo je sve u redu, ali kada smo uplovili u Atlantik, posle jedne olujne noći, novinari su se uplašili i odustali od dalje plovidbe. Preda mnom je bila još jedna velika avantura, čekao me je Biskajski zaliv poznat kao „groblje brodova“. Tri noći i tri dana pratilo me je nevreme, talasi su bili visoki oko tri metra. Ležaj se samo klizao levo desno, nisam oka sklopio, stalno sam obilazio motore, proveravao rad svih uređaja - seća se Kresojević.

Uplovaljavanje u mirne luke bilo je pravo olakšanje. Znatiželjni prolaznici zagledali su brod, našu zastavu, ikonu Svetog Nikole. Svima je Branko pokazivao mapu pređenog puta, pričao o Nikoli Tesli, SrbijiÖ

- Imali smo i jedno veliko nevreme između Sardinije i Sicilije, brod je više podsećao na podmornicu i avion, bio je u vazduhu i prekriven vodom. Talasi su bili visoki pet metara. Nisam mogao da vozim, mislio sam da ću stići do Tunisa, ali se, na svu sreću, vetar smirio i ipak sam stigao na Siciliju - priča Branko.

Nasukali su se 200 metara od luke Drač. Na svu sreću, sve se dobro završilo. U lepoj uspomeni ostao mu je Krf, posebno ostrvo Vido. Ne može da zaboravi i vožnju Gibraltarom, posetu Atosu i Hilandaru, plovidbu Mramornim morem i prelepe zore na Atlantiku. Ružne stvari, kaže, na brodu se brzo zaborave, kada se čovek nađe usred oluje misli samo kako živu glavu da izvuče, ali kada se usidri odmah prave planove za sledeću plovidbu.

- Plovidba rekama i kanalima je mnogo je zanimljivija od vožnje morima. Na reci uvek nešto privuče pažnju, most, crkva, zanimljiva vrba - a na moru je samo beskrajno plavetnilo - kaže Branko. 

Izvor: www.glas-javnosti.rs

• < Prev
• Next >