Moja Lađa

Obale - ruglo grada

Engleska Temza pre nekoliko decenija bila je mrtva reka usled industrijskog i kanalizacionog zagađenja. Danas njome plivaju lososi, najprobirljiviji čistunci među ribama. a Englezi protestuju jer smatraju da lososa u reci još nema dovoljno. Beogradski pecaroši nisu toliko zahtevni. Oni su zadovoljni čim u reci ugledaju krljušt koja nije metalna i otpala sa brodske olupine koja se raspada uz obalu. Beograd je i ovo proleće dočekao sa retkim i retko zagađenim rečnim blagom.

Šetnja desnom obalom Save od Brankovog mosta do „Gazele“ nudi prizore zbog kojih bi neobavešteni posmatrač pomislio da je Beograd nedavno bio poprište strahovite pomorske, to jest „porečne“ bitke. Od Savskog mosta prema Sajmu se pruža groblje brodova koje blokira svaki prilaz obali sa reke. Metar za metrom priobalja zauzimaju truleće olupine čamaca, rečnih brodova i šlepova. Neke od njih nakrivljene su na bok i napola potonule. Obalu, pak, zakrčuju rđom izobličeni delovi brodske i tovarne opreme, uz neizbežan asortiman plastičnog, gumenog i staklenog đubreta. Šetač koji se kroz blato i otpad probije do reke neće moći da proveri ima li ikakvog života u njoj, jer se kroz vodu ne vidi ni pola metra. Savska obala Beograda pravo je mesto da čovek shvati kako ulov uopšte nije poenta pecanja.
- Javlja li se nešto - pitao je žargonom upravo pridošli pecaroš kolegu koji je proveo sat pecajući u prazno. Ne čekajući već mu poznat odgovor, popeo se na skelet nekadašnjeg broda „Šar planina“ i zabacio udicu koja se odmah zaglavila u podvodnom otpadu.

Novobeogradska obala Save, takođe na potezu od Brankovog mosta do „Gazele“, nema velikih problema kada je reč o brodskom otpadu. Vodu tamo ruži tek nekoliko prevrnutih čamaca, a sam kej je dosta čist. To je, međutim, nadoknađeno kilogramima đubreta u reci. U vodi između splavova „Rič“ i „Plastik lajt“, sasvim prikladno, nalazi se posebno bogata kolekcija plastike. Polomljena baštenska stolica, flaše svakog pića koje se može naći u dobro opremljenom supermarketu i boce tečnosti za čišćenje zaglavljene su u mulju. Nemar vlasnika splavova šetaču postaje jasniji kada vidi dva velika nanosa smeća svega pedesetak metara od službenog splava „Srbijavoda“. Da nije pošteno, međutim, za smrt beogradskih reka okriviti samo institucije, svedoči i prizor koji je novinar „Blica“ u povratku sa obala video na Brankovom mostu. Tamo se dvoje studenata zabavljalo bacajući u reku papirne avione napravljene od kesa upravo pojedenih „forneta“.

• < Prev
• Next >