Moja Lađa

Istorija beogradskih mostova

Beograd, iako grad na dve reke, prvi most dobio je tek krajem 19. veka. Nikada nisu pronađeni tragovi bilo kakvih ranijih pokušaja da se premoste Sava i Dunav, uprkos činjenici da je Beograd bio važna strateška tačka još u vreme Rimskog carstva i Otomanske imperije. Ovo tim više što su obe države bile su poznati graditelji mostova.

U istorijskim dokumentima pominju se mostovne konstrukcije koje datiraju iz 16. veka, ali to su bili samo privremeni pontonski mostovi, koje su Turci koristili prilikom pohoda na Austro-Ugarsku. Naročito nezahvalna za pontone bila je leva obala Save. Zbog izrazito močvarnog terena pravljeni su nasipi sa drvenim talpama, dugi po nekoliko kilometara. Tako je Savski ponton bio uvek na istom mestu, na najužem delu Save u beogradskom priobalju - priča za Danas Darko Ćirić, kustos Odeljenja za istoriju u Muzeju grada Beograda.

- Stari železnički most podignut je osamdesetih godina 19. veka, kao rezultat Železničke konvencije između Srbije i Austro-Ugarske. Da smo se mi pitali, verovatno ne bi bilo ni prvog pravog mosta u Beogradu, jer su u tadašnjem srpskom Parlamentu postojali jaki otpori da se gradi most. Naime,bilo je problema oko statusa mosta.Postavljalo se pitanje: čija je to teritorija. Ipak, most je izgrađen, a troškovi izgradnje podeljeni su na pola. Granica je bila sredina mosta, što je otežavalo dogovore oko carinjenja. Ipak, čitav tehnički nadzor nad mostom pripao je Austro-Ugarskoj, jer Srbija nije imala ni uslove ni kadrove da omogući kontinuitet saobraćaja - objašnjava Darko Ćirić.

Stari železnički most bio je četiri puta rušen i obnavljan. Posebno je zapamćeno rušenje u aprilu 1941. kada su po naredbi naše Vrhovne komande srušeni svi mostovi u Beogradu, kako bi se Nemcima usporilo napredovanje.U noći kada su minirani mostovi, jugoslovenski mornari rečne flotile plovili su prema Umci, odakle je trebalo da počnu povlačenje prema Valjevu. U trenutku njihovog prolaska ispod Starog železničkog mosta, inžinjerijska jedinica, koja za to nije znala, minirala je most i konstukcija se obrušila brod. Te noći, oko stotinu mornara je poginulo.

- Postoji još jedna priča iz Drugog svetskog rata u vezi sa ovim mostom. Malo ko se danas seća da su Nemci pored Starog železničkog mosta, podigli još jedan most, za potrebe transporta prema Grčkoj. Na samo 20 metara od mosta postavljeni su novi stubovi i preko njiih konstrukcija.Ali pre nego što će radovi biti završeni,počelo je savezničko bombardovanje. Prilikom povlačenja Nemci su minirali oba mosta. Posle rata naši inženjeri su posebnim postupkom namontirali novu konstrukciju mosta preko starih stubova. Tako da, danas zapravo imamo jedan „most-hibrid“ - objašnjava Ćirić.

Sve do 1918. Beograd je bio granični grad, bez naročitih interesa da se povezuje sa susednom Austro-Ugarskom. Novo doba za Beograd nastupa iz potrebe da se tek formirana Kraljevina čvršće poveže sa svetom i iz težnji da se grad osavremeni i približi evropskim tokovima. Gradi se Most kralja Petra II preko Dunava, i lančani „Most kralja Aleksandra“ preko Save. Igradnju su finansirali Nemci, kao deo ratne odštete. Lančani-viseći most preko Save bio je projektovan po uzoru na most preko Rajne u Kelnu. Međutim, nakon njegovog rušenja u Drugom svetskom ratu, zbog komplikovane konstrukcije bilo je neophodno da se gradi potpuno novi most.

Novi ozbiljniji problemi usled preopterećenosti postojećih mostova, javljaju se već šezdesetih godina. Sav teretni i tranzitni saobraćaj išao je kroz centar grada, preko Terazija. Počinje se sa gradnjom mosta Gazela, za koji su projektanti očekivali da će svoj maksimum opterećenosti dostići već 1975. Bio je to nedvosmislen apel da se ne sme stati sa izgradnjom mostova.

- Posle Gazele izgrađen je samo još jedan most,poznat kao Novi želznički. Beogradu je uvek nedostajala jedna urabanistička vizija. Njegova infrastrukturalna osnova je anarhična. Da biste sagradili most morate da imate prostor, ulice u koje će most moći da se ulije, a to je problem sa kojim se suočvamo u Beogradu. Reke su, nesumnjivo, veliko bogatstvo za svaki grad, ali isto tako i velika odgovornost - zaključuje Darko Ćirić.

Most kralja Aleksandra

Savski most (današnji Brankov most) svečano je otvoren 16. decembra 1934. samo dva meseca posle atentat na kralja Aleksandra u Marseju.Tada je most dobio je ime po ubijenom kralju Aleksandru I. Most je otvorio princ namesnik, Pavle Karađorđević, a na dan otvaranja preko mosta prošetalo je oko 150.000 građana. Bio je to po mnogo čemu istorijski dan za Beograd, Zemun, Srbiju pa i za Evropu, koja je tako ostvarila prvu stabilnu drumsku vezu sa krajnjim jugoistokom kontinenta.

Izvor: www.b92.net

• < Prev
• Next >