Most preko Ade Ciganlije

Most preko Ade Ciganlije

Most preko Ade Ciganlije je planirani drumski i šinski most u Beogradu koji bi povezivao opštine Novi Beograd i Čukarica. Za sada, taj most nema određeno ime, pa se za njega koristi ovaj naziv.

Položaj

Most je predviđen kao deo beogradskog Unutrašnjeg magistralnog poluprstena koji bi povezivao Novi Beograd i Zvezdaru. Ovo bi bio najuzvodniji beogradski most preko Save (unutar gradskog područja) i povezivao bi novobeogradski blok 70 i Topčider, na kojem se planira izgradnja petlje koja bi bila povezana sa Bulevarom vojvode Mišića. Jedini pilon ovog mosta bio bi izgrađen na severnom špicu Ade Ciganlije. Na levoj obali Save, most bi prelazio i preko rukavca kod brodogradilišta i završio se petljom kod Ulice Jurija Gagarina.

Tehničke karakteristike

Idejno rešenje mosta dala je slovenačka firma „Pointing“, pobedivši na konkursu održanom 2004. godine, u konkurenciji 11 preduzeća. Pobedničko idejno rešenje je određeno jednoglasno od strane stručnog žirija kojim je predsedao Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti i projektant beogradskog Novog železničkog mosta. Takođe, to rešenje je podržalo i Društvo arhitekata Beograda, ocenivši ga kao savremeno i bitno za budući izgled Beograda.

Prema usvojenom rešenju, most preko Ade Ciganlije je most sa kosim zategama. Imao bi dužinu od 929 metara, šest kolovoznih traka, dve staze za pešake i dva koloseka namenjena budućem lakom metrou. Predviđena je širina od 45 metara i jedan pilon visine oko 200 metara, sa kojeg bi se pružale zatege koje drže deo gredne konstrukcije preko Save. Dužina glavnog raspona bi trebalo da bude 376 metara.^[3]

Izgradnja

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda je, 17. marta 2008. godine, izabrala konzorcijum sa austrijskom firmom „Por tehnobau und umvelt aktingezelšaft“ na čelu, za najpovoljnijeg ponuđača na konkursu. Planirano je da projektovanje i izgradnja mosta košta 118.652.230 evra. Prvobitna cena, prema idejnom projektu iz 2005. godine, trebalo je da bude oko 90 miliona €, ali je ona porasla jer je, u međuvremenu, porasla cena čelika na svetskom tržištu i to za više od 50%.

Predviđeno je da veći deo troškova izgradnje bude finansiran kreditom koji je Grad Beograd podigao kod Evropske banke za obnovu i razvoj, a izgradnju prilaznih saobraćajnica bi finansirala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

Prilikom saopštavanja izbora izvođača, gradski menadžer Bojan Stanojević je izjavio da očekuje da ugovor bude potpisan za oko mesec dana, a projektovanje traje šest do osam meseci. Pripremni radovi su počeli krajem leta 2008, sama izgradnja počela je 1. decembra iste godine, dok je završetak izgradnje mosta predviđen za avgust 2011. godine.

{youtubejw}xZwX8ZOaBEI{/youtubejw}

Očekivani efekt

Prema rezultatima dosadašnjih studija o mostu, prosečno vreme potrebno putovanja bi bilo skraćeno za 30 minuta. Kod saobraćaja putničkih automobila, dnevna ušteda bi trebalo da bude oko 11 tona goriva i 100.000 pređenih kilometara.

Kritike

Izgradnja mosta preko Ade Ciganlije i unutrašnjeg magistralnog poluprstena nije bila bez protivnika u stručnim krugovima. Grupa devet autora, među kojima i prof. dr Ksenija Petovar, prof. dr Mihailo Maletin, prof. dr Slobodan Vukićević i arh. Branislav Jovin, u snažno kritičkom javnom pismu u januaru 2006. su ukazali na fizičku opasnost i urbanističku nepodobnost provlačenja magistralnog pravca kroz gradsko jezgro i ocenili da ovi planovi žiteljima Beograda donose „enormno skup i nefunkcionalan most na pogrešnom mestu“, nazivajući odluke gradskih vlasti „apsolutno neprihvatljivim improvizacijama“.

U javnosti je planirani most kritikovan i zbog pretnje ugroženim vrstama ptica, među kojima posebno malog vranca (лат. Phalacrocorax pygmeus), koji zimske noći provodi po vrbacima na donjem špicu Ade. U kategorizaciji vrsta evropskih potreba zaštite (SPEC) svrstava se u prvu grupu – u globalno ugrožene vrste sa nepovopoljnim statusom zaštite u Evropi. U Srbiji je zaštićen kao 'prirodna retkost', a Uredba o prirodnim retkostima zabranjuje narušavanje njihovih staništa . Pilon mosta preko Ade Ciganlije bi prekrio vrbak u kome ptice noće, a brojni kablovi – nosači kolovoznih traka stvorili bi opasnu barijeru u letnom koridoru ugrožene vrste. U Beogradu zimuje 10% evropske populacije ove vrste.

• < Prev
• Next >