Moja Lađa

Granica na Dunavu usporiće naš put u EU

Pogranični spor Hrvatske i Srbije u Vojvodini mogao bi da oteža put naše zemlje u Evropu i zato ga treba što pre rešiti. Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava kaže da Srbija treba da iskoristi situaciju oko Piranskog zaliva jer joj stav Hrvatske ide na ruku.

On navodi da je spor Hrvatske i Slovenije oko Piranskog zaliva dobra prilika da Srbija reši pogranični spor sa Hrvatskom. Reč je o granici od Bačke Palanke do tromeđe sa Mađarskom koja ide Dunavom. Stojanović kaže da hrvatski državljani, a delimično i srpski, imaju zemlju na srpskoj odnosno hrvatskoj strani.

- Oni žele da granice ide na osnovu katastarskih parcela, a međunarodno pravo predviđa da se plovne reke dele maticom i to treba da bude slučaj kod Dunava. S obzirom da Hrvatska traži da se Piranski zaliv podeli sa Slovencima po međunarodnom pravu, odnosno po sredini, Srbija treba to da iskoristi da reši granicu na Dunavu – kaže Stojanović.

Skoro da nema zemlje u svetu, kako kaže, čiji građani nemaju zemlju i katastarske parcele u drugim državama. Ipak, kako naglašava Stojanović, katastarska granica se ne sme mešati sa državnom, koja se utvrđuje po međunarodnom pravu. On kaže da bi hrvatski građani zadržali svoju imovinu, a dobili bi, kao svuda u svetu, olakšice za prelazak granice.

U Ministarstvu spoljnih poslova nisu hteli da komentarišu da li treba ubrzati rešavanja spora i efekte nedavnog sastanka Međudržavne diplomatske komisije za identifikaciju i utvrđivanje granice između Hrvatske i Srbije i pripremu ugovora o državnoj granici između dve zemlje. Ova komisija se posle sedam godina pauze krajem aprila sastala u Zagrebu. Na sastanku je, kako su prenele agencije, konstatovano da je o pojasu toka Dunava od Bačke Palanke do tromeđe Srbije-Hrvatske-Mađarske utvrđeno različito viđenje šta je bila međurepublička granica. Prema iznetim argumentima, hrvatska teritorija bi se prostirala na nekim delovima na levoj obali Dunava, ali i Srbija bi ulazila na desnu obalu te bi državna granica išla „cik-cak“.

Stručnjaci kažu da je najbolji način za rešavanje spora zaključenja ugovora o granicama, što znači postizanje saglasnosti oko svih odredbi.

- Ako Međudržavna komisija ne uradi ništa pristupilo bi se formiranju ad hoc arbitraže ili, što bi bilo bolje rešenje, iznošenju spora pred Međunarodni sud pravde. U tom slučaju postoje rezidualna pravila međunarodnog prava o razgraničenju država koja bi se primenila. Granica na plovnoj reci se utvrđuje preko linije najdubljih tačaka rečnog korita. To znači da svaka država ima teritoriju sa svoje strane reke i zahtevalo bi neke teritorijalne kompenzacije jer bi moralo da dođe do ustupanja delova teritorije koji nisu trenutno u vlasti naše ili susedne države. Ovo je pravično ali bi u praksi zahtevao korekciju postojećeg stanja što bi pogodilo građane. Ugovorno rešenje spora više odgovara hrvatskoj, a sudsko srpskoj - objašnjava Bojan Milisavljević, docent na predmetu Međunarodno javno pravo, na Pravnom fakultetu.

On smatra da nerešen spor dve država ometa njihov ulazak u EU, ali Srbija bi odugovlačenjem mogla i da izgubi. Hrvatska je već država kandidat i biće primljena u EU u naredne dve godine, dakle, svakako pre Srbije i onda će ona biti u poziciji da sprečava i ometa Srbiju u procesu priključenja. „Biće u poziciji koja je slična poziciji Slovenije u sporu sa Hrvatskom. To bi Hrvatima dalo jaču poziciju u pregovorima, a našu stranu na neki način uslovilo. Zato je za nas bolje da ako to možemo ovo pitanje rešimo što pre, ali u svom interesu“, ističe Milisavljević.
 

• < Prev
• Next >