Moja Lađa

PLUŽINE - Turisti Marta Krok (61) iz Poljske i Šandor Imre Utasi (64) iz Mađarske utopili su se u četvrtak u nabujaloj Tari nadomak Šćepan Polja, pošto su se čamci u kojima su bili na raftingu prevrnuli.
Nesreća se desila u bukovima u mestu Borovi, između Brštanovica i Graba, na istom mestu gde je pre četiri godine stradao Nikšićanin Milan Martinović, koji se, iako je bio vrhunski plivač i instruktor ronjenja, utopio takođe posle prevrtanja čamca.
Na sličan način izgubio je život, pedesetak kilometara uzvodno, u Đurđevića Tari, i Sretomir Lalović, iskusni splavar, vlasnik agencije koja organizuje rafting...
Najnovija tragedija otvorila je niz pitanja - počev od toga ko i kako organizuje splavarenje Tarom, do zakonskog regulisanja raftinga, koji je odavno prestao da bude samo sport i postao komercijalni posao.
- Prošle godine doneta je uredba Vlade o čamcima za rafting, ali ona ne tretira sve detalje - kaže Neđeljko Jovović, direktor Turističke organizacije Plužine, opštine na čijoj teritoriji je najatraktavnija rafting tura Brštanovica - Šćepan Polje. - Koliko znam, ni posle toga nije dolazila neka inspekcije da kontroliše čamce, opremu, skipere i uopšte organizaciju splavarenja.
Organizovanjem raftinga, uverila se ekipa „Novosti“, bavi se - ko stigne. Uz Taru svake godine niču novi kampovi čiji vlasnici dovode goste, uglavnom iz inostranstva, organizuju „skipere“ (mladiće koji upravljaju čamcima), spavanje i obroke i za izletnike - a država od svega toga nema ništa.
Neđeljko Jovović kaže da na teritoriji Crne Gore ima sedam registrovanih kampova, ali da se raftingom bavi barem još 15 agencija, uglavnom iz Republike Srpske. Postoji, zna se, i gomila „divljih“ organizatora, jer je dovoljnom kupiti čamac i krenuti u unosan posao.
Zato, nije čudo što se stalno predviđalo da može doći do težih nesreća, pošto mnogi na čamce ukrcavaju više turista nego što bi smelo, a često rafteri ne dobiju ni neophodnu opremu, sigurnosni prsluk, kacigu. Ne zna se, na primer, ni da li su oni koji sedaju na čamac i kreću u avanturu uopšte osigurani...
- Pre četiri godine formirana je radna grupa koja je trebalo da predloži zakonska rešenja za rafting, ali ništa nije urađeno - kaže Vlado Knežević, glavni menadžer opštine Plužine. - Na državnom nivou nije postojala saglasnost da li da se rafting tretira kao saobraćaj ili turizam. Korist od te „pravne praznine“ imaju vlasnici čamaca koji zarađuju ogroman novac.
Da bude više reda na Tari, gde na hiljade ljubitelja splavarenja i ove godine prosto hrli, nije mnogo pomogla ni famozna Uredba o čamcima za rafting iz avgusta 2009. godine kojom je predviđeno registrovanje i stalna provera sigurnosti čamaca, obuka „skipera“ i druge mere. Ali, „na terenu“ gotovo sve to ostalo je mrtvo slovo.
Za kontrolu raftinga zadužena je barska Lučka kapetanija, gde kažu da je gotovo nemoguće vršiti nadzor u vreme, kao sada, kada se poklapaju sezona na moru i jezerima i rekama. Za 14 opština, naime, zadužena su svega dva inspektora iz barske kapetanije.
- Mešaju se kompetencije - primećuje glavni inspektor Goran Jurišić. - Mi ne možemo da utičemo na način obuke i polaganja ispita raftera u Bosni. Inače, naš predlog da angažujemo jednu ili dve osobe da na području gde se organizuje rafting vrše kontrolu od jutra do mraka nije prošao...
Nesreća, sve u svemu, nova je tragična opomena da država mora konačno nešto da preduzme da jednu celu turističku granu, neobjašnjivo zapostavljenu, stavi pod lupu.
Jer, više nije reč samo o ekonomskoj koristi od ove atrakcije po kojoj je Tara poznata širom sveta već i - ljudskim životima.

SKIPERI NISU IMALI UVERENjE
SKIPERI, mladići iz Foče i Šćepan Polja, koji su upravljali čamcima koji su se prevrnuli u Borovima, nisu imali uverenja za „voditelje“ čamaca, kazao je za „Novosti“ Mirko Fuštić, inspektor za sigurnost Lučke kapetanije, koji je bio na uviđaju posle nesreće na Tari.
Odgovornost bi, po slovu zakona, trebalo da snose i ljudi koji upravljaju čamcima i vlasnici splavova.
Prema našim nezvaničnim saznanjima, ni za ovu sezonu ni jedan čamac nije formalno registrovan u Lučkoj ispostavi u Virpazaru, gde bi po uredbi Vlade trebalo da se utvrde i svojstva čamaca za rafting na Tari - broj komora, sigurnost, materijal, maksimalno opterećenje, nosivost... (B. B.)

BUKOVI
NESREĆA se desila na najatraktivnijoj trasi na celoj Tari: od Brštanovice do Šćepan Polja ova reka stvara 16 bukova, a splavari se kroz predivnu prirodu. Iskusni rafteri znaju da su najopasnija mesta Sige, Ćelije i upravo Borovi, gde su se jedino i događale veće nesreće.
Prema podacima TO Plužine lane je na Tari boravilo oko 23 hiljade turista, ali je njihov broj nezvanično mnogo veći.

Izvor: www.novosti.rs