Moja Lađa

Ima leka i za plićak kod Apatina

Javno preduzeće „Plovput” traži od države novac za gorivo kako bi bagerom oslobodilo osamdesetak brodova koji su već mesec dana prinudno usidreni.

Dva miliona dinara bila bi dovoljna da se produbi plovni put na Dunavu kod Apatina i Bezdana, gde je već mesec dana prinudno usidreno osamdesetak teretnih plovila zbog niskog vodostaja i nanosa peska. Katastrofalno nizak nivo reke je još više „spustio” brodove i barže ka dnu korita u tom pojasu, koji je i u danima kada je vodostaj normalan previše blizu – to jest, pun plićaka i komplikovan za plovidbu zbog spruda dugačkog 100 i širokog 130 metara.

Kad bi država odvojila dva miliona dinara za gorivo, javno preduzeće „Plovput” bi moglo da potera svoj bager ka Apatinu i Bezdanu, izvadi višak peska i oslobodi prolaz barem za neka, a možda i za sva plovila koja su tamo zaglavljena. „Plovput” je taj novac zatražio od Ministarstva finansija, ali ono još nije odgovorilo, iako je intervencija hitna pošto zbog zastoja teretnog saobraćaja na Dunavu, kojim se prenose gorivo, žitarice, rude i metali, privreda trpi veliku štetu.

– Plaćanja iz državnog trezora su obustavljena, a iz sopstvenih sredstava bi trebalo da plaćamo samo tekuće troškove, za šta takođe nemamo dovoljno novca i jedva da uspevamo da obezbedimo svakodnevno funkcionisanje. Tražili smo da nam se odobri da iz sopstvenih sredstava, tolikih kolika su, izdvojimo dva miliona ili da nam se iz budžeta vanredno dodeli ta suma. Nikakav glas od Ministarstva finansija još nismo primili. Nadamo se da će i Ministarstvo infrastrukture posredovati i ubrzati nalaženje tog novca, jer stanje u Apatinu i Bezdanu zaista zahteva hitnu intervenciju – kaže Žaneta Barjaktarević-Ostojić, direktorka „Plovputa”.

Opsežnu intervenciju, koja bi produbila plićake, uklonila sprud i sprečila da ponovo nastanu, taj pojas Dunava zahteva već pola veka. Celovit projekat za rešavanje tog problema je 2006. godine ušao u prioritet nacionalnog master plana za vodni saobraćaj, ali država nikako da potraži novac za njega. Evropska banka za obnovu i razvoj je vrlo zainteresovana za projekat. Čak je bila spremna i da pomogne u nalaženju internacionalnih fondova koji bi finansirali izradu tehničke dokumentacije, pošto EBRD nikada ne daje novac za taj deo pripremnih radova.

– Naša država odavno ne finansira nikakve radove na unutrašnjim plovnim putevima. Na svemu što je urađeno imamo da zahvalimo donacijama i kreditima iz inostranstva. Sredstva za Apatin je „Plovput” pokušavao i sam da nađe, mada to nije naše zaduženje, jer smo stručna kuća. Za pripremu tehničke dokumentacije za Apatin nam treba 1,5 miliona evra. Idejno rešenje smo napravili 2005. godine, tako da bi trebalo proveriti da li ono još odgovara stanju na terenu. Reka se stalno menja. U najgorem slučaju, ako se stanje mnogo pogoršalo, izrada projekta i izvođenje radova koštali bi do 20 miliona evra, koliko i dva-tri kilometra autoputa – navodi direktorka „Plovputa”.

Kompletan projekat bi podrazumevao mnogo više od iznošenja viška peska iz korita, što je pogodno samo za redovno održavanje i hitne intervencije, kakva je i sad neophodna. Za trajnu regulaciju tog poteza Dunava bile bi napravljene građevine koje bi produbljivale korito i usmeravale tok reke tako da se pesak, koji se tamo nagomilao na milione kubika, više ne bi taložio. Radovi bi se istovremeno izvodili i sa hrvatske strane granice, a delimično bi ih komplikovalo i to što se u tom pojasu nalazi nekoliko zaštićenih prirodnih celina, poput Kopačkog rita.

– Ni to nije preterano velika prepreka, samo da se nađe novac. I Hrvatska bi, pošto bi morala da završi neke radove, dala deo novca. Oni će uskoro ući u Evropsku uniju, pa će im biti dostupni fondovi koji su za nas i dalje zatvoreni – objašnjava Žaneta Barjaktarević-Ostojić.

Drugo najveće kritično mesto na srpskom toku Dunava, koje je takođe kao prioritet upisano u master plan za vodni saobraćaj, jeste Prahovo, gde plovidbu već maltene sedamdeset godina ometaju potopljeni nemački ratni brodovi. I za to imamo projekat a nemamo novac – 13,5 miliona evra. Najveći deo flote bi bio pretvoren u staro gvožđe ali za četiri broda. Procenjeno je da imaju istorijsku vrednost i oni bi bili precizno isečeni kako bi se, nakon izvlačenja na suvo, mogli opet sastaviti i sačuvati kao muzejski primerci, kaže direktorka „Plovputa”.

Izvor: www.politika.rs

• < Prev
• Next >